У Српској живи 13 врста змија, међу којима су три отровнице – поскок, шарка и планински шарган. Змије никада не нападају човјека и увијек ће покушати да побјегну или остану непримијећене. Угриз се дешава само ако човјек случајно нагази на њу или је намјерно испровоцира.
Приредила: Бранислава ВУКЕЛИЋ
Институт за јавно здравство Републике Српске и здравствене установе у Српској, имају довољно серума против змијског отрова, али из Института апелују да грађани током боравка у природи буду пажљиви и да се не крећу кроз неуређена подручја која могу бити станишта змија.
Из Института кажу да постоје мјере предострожности којих се треба придржавати и које могу знатно умањити могућност уједа змија.
„Врло често угриз змије се деси при покушају да се она убије или када им се људи из знатижеље превише приближе. Змије најчешће побјегну, а само у изузетним случајевима нападају“, рекла је Срни портпарол Института Милка Мрђа.
Из Института савјетују да се избјегава кретање кроз високу траву, шибље и коров без прикладне одјеће и обуће, те да се према могућности борави на покошеним дијеловима и креће по покошеним стазама.
ШТА УРАДИТИ КАДА ЗМИЈА, ИПАК, УГРИЗЕ
Према њеним ријечима, код сумње на угриз змије отровнице потребно је мировање и избјегавање најмањег покрета, а ако је ујед на руци или нози екстремитете треба имобилисати, односно фиксирати уз чврст предмет.
„Изнад мјеста угриза екстремитет треба подвезати средње јаким притиском како би се успорила венска циркулација и ширење отрова у организму. Важно је да се не подвеже пречврсто како се не би зауставила артеријска циркулација“, рекла је Мрђа.
Из Института су додали да је општеприхваћен став да се раница не зарезује, не исисава отров и не ставља лед на мјесто угриза.
„Неопходан је хитан превоз особе у најближу здравствену установу, јер се сваки случај угриза змије хоспитализује, без размишљања о томе да ли је змија отровна или не“, рекла је Мрђа.
ОД 13 ВРСТА ЗМИЈА У СРПСКОЈ – САМО ТРИ СУ ОТРОВНИЦЕ
Ванредни професор на Природно-математичком факултету у Бањалуци на Катедри за зоологију, еволуцију и генетику Горан Шукало, рекао је Срни, да навео је да на простору Републике Српске поуздано живи 13 врста змија, међу којима су три отровнице – поскок, шарка и планински шарган.
„Највећи диверзитет змија регистрован је на подручју Требиња, гдје је поуздано забиљежено 11 врста, од којих је само једна отровница – поскок“, рекао је Шукало.
Он је нагласио да змије никада не нападају човјека и да ће увијек покушати да побјегну или да остану непримијећене.“Угриз се најчешће дешава ако човјек случајно нагази змију или је намјерно испровоцира“, каже Шукало.
Према његовим ријечима, змија неотровница ће највјероватније побјећи, чим осјети вибрацију корака, тако да је само треба пустити да оде.
„Међутим, ако у насељеном мјесту примијетимо поскока, најбоље би било позвати стручну службу, како би био безбједно уклоњен из насеља. Змије генерално не треба убијати, јер имају важну улогу у природи“, истакао је Шукало.
Он је подсјетио да се многе врсте змија хране глодарима који су велике штеточине, али и преносници различитих болести.
„Змије се хране и птицама, водоземцима, рибом, гуштерима, инсектима, те регулишу и њихову бројност. С друге стране, змије су плијен многим птицама грабљивицама као што су сове и орлови, те лисицама“, навео је Шукало.
Он је напоменуо да је већина врста змија у Републици Српској, чак 10 њих, потпуно безопасне за човјека.
„Од наших змија отровница најшире је распрострањен поскок, којег нема само на крајњем сјеверу уз ријеку Саву“, рекао је Шукало.
Он је додао да се шарка може наћи само на крајњем сјеверу уз Саву и на планинама, обично изнад 1.400 метара надморске висине.
Према његовим ријечима, планински шарган насељава искључиво високопланинске ливаде и пашњаке, а на простору Републике Српске може се наћи на Лебршнику, Зеленгори, Волујку и Чемерну.
ЗМИЈЕ ИЗЛАЗЕ ИЗ ЗИМСКОГ СНА
Шукало је рекао да у Републици Српској, као и у другим подручјима са умјереном климом, змије из зимског сна излазе када довољно отопли, односно током прољећа.
„Након изласка из хибернације, оне морају активно да се хране и размножавају, тада највише времена проводе ван склоништа и најлакше их је уочити. С обзиром на то да је већ довољно отоплило и да се наше врсте змија обично размножавају у другој половини априла и маја, у наредном периоду нормално је очекивати да ћемо их чешће уочавати“, навео је Шукало и напоменуо да је због тога потребан повећан опрез.
