Трансплантациона медицина је све већа потреба данашњице, без које неће бити могуће замислити будућност здравства, поручено је са предавања у Фочи, које је у сарадњи са Донорском мрежом БиХ организовао Комитет за међународну размјену студената медицине.
Предсједник Донорске мреже БиХ академик Халима Ресић, истакла је да је трансплантациона медицина врх медицине и најбољи начин да се помогне пацијентима.
„Колективна свијест грађана веома је важна. Можете имати кадар и све ресурсе, али ако нема донора, а сагласност фамилије је кључна, онда нема ни трансплатације“, поручила је Ресићева, која је по ужој специјализацији нефролог.
Она је додала да особа која потпише донорску картицу, изражава жељу да донира органе у случају да јој се нешто догоди.
Предсједник Удружења дијализованих и трансплантираних болесника Федерације БиХ Томислав Жуљевић, рекао је да се могу трансплантирати срце, јетра, плућа, бубрези, гуштерача, а да је највећа потреба за бубрегом – више од 70 одсто.
„Најчешће трансплантације које се раде су трансплантације бубрега, а раде се у Тузли и Сарајеву. У Републици Српској већ дуго се не раде. Мислим да је вријеме да се Српска окрене себи и да ради трансплантације у Бањалуци, као што су то радили 2018, 2019“, истакао је Жуљевић.
Он је додао да немају сви могућност живог, односно сродног донора и да су због тога важне кадаверичне трансплантације – са умрлих особа. Број трансплантација од умрлих особа је најважнији и то је једини пут ка „Евротранспланту“, рекао је Жуљевић.
Професор интерне медицине Медицинског факултета у Фочи Маријана Ковачевић, истакла је да су болести бубрега у експанзији, те да је веома важно да су млади људи препознали проблем потребе за органима.
„Бубрежне болести иду тихо и подмукло, тако да за овим болестима треба трагати у популацијама са ризиком. Важно је препознати предијализни, претерминални стадијум и у тој фази припремити пацијента, а најбољи начин лијечења је трансплантација“, рекла је Ковачевићева.
Студент треће године Медицинског факултета Доминик Јурета, рекао је да ова тема није много заступљена кроз наставни план и програм, те да о њој настоје што више да говоре кроз ваннаставне активности.
„Као студенти требамо што више информисати грађане и помоћи нашим професорима и докторима у кампањама информисања грађана о овим веома важним темама, поготово о овој теми која има пуно простора да иде напријед“, мишљења је Јурета, који је и члан локалног Комитет за међународну размјену студената медицине у Фочи.
