Још није познато када ће се пред Генералном скупштином УН-а наћи резолуција о Сребреници. Иако се спекулисало да би се на дневном реду могла наћи већ сутра, о томе се неће расправљати до даљњег.
Гласање о резолуцији о Сребреници већ је два пута пролонгирано. И док је раније образложење била потреба за додатним усаглашавањем њеног садржаја, најновије одгађагање повлачи и питање – имају ли њени предлагачи просту већину, потребну за усвајање или су се, ипак, прерачунали.
„Резолуција још није изгласана а кад ће, не знамо“ – изгледа да ни трећа неће бити срећа. Иако је било спекулација да је „Дан Д“ 15. мај, датум гласања о резолуцији још увијек није познат. Сумње да је заговарачима овог документа тешко да обезбиједе чак и просту већину, све више се потврђују као тачне. Датум који се сада најгласније спомиње јесте 22. мај. Истог тог датума, засиједаће и Парламент Српске, како би највише законодавно тијело могло правовремено реаговати на исход гласања у Њујорку.
– Сједница Народне скупштине Републике Српске заказана је за 22. мај, када се можда очекује гласање о резолуцији о Сребреници. У вези са тим, прије ове редовне сједнице могли бисмо да закажемо још једну ванредну или посебну сједницу или да једном тачком реагујемо на то – рекао је предсједник Народне скупштине Републике Српске Ненад Стевандић, подсјећајући да је Влада Српске упутила Савјету безбједности Закључке Међународне комисије за истраживање страдања свих народа у сребреничкој регији у периоду 1992-1995. година.
У том документу налазе се непобитни закључци до којих је дошла независна комисија. У извјештају је наведено да је злочин у Сребреници јула 1995. године услиједио након етничког чишћења Срба те регије од стране муслиманске-бошњачке војске, у којем су на стотине српске дјеце, жена и стараца мучене и убијене. Указано је и на све манипулације око броја жртава.
Предсједник Скупштине Србије Ана Брнабић каже да је срамотно што се резолуција о Сребреници уопште разматра. Већ треће одгађање гласања о резолуцији, Брнабићева види као велики успјех Србије и њене дипломатије.
– Да стављате резолуцију о тако осјетљивој, људски осјетљивој теми, да тражите прегласавање, све је то заиста срамотно. Али Србија је показала да се неће предати – рекла је Брнабићева.
Расправом о овом питању пред Генералном скупштином крши се повеља Уједињених нација, изричит је министар иностраних послова Србије Марко Ђурић. Каже да постоје чланице и ЕУ и НАТО које неће подржати резолуцију која, према Ђурићу, отвара старе ране и не води ка помирењу у региону.
– Ми смо устали да снажно подигнемо глас против тога. Нећемо да дозволимо да српски народ и да Србија носи стигму и жиг геноцидног. То је апсолутно неприхватљиво, ово је страдални народ – јасан је Ђурић.
Да ли се и на Западу полако буди свијест о догађајима у Сребреници, али и цијелој БиХ током деведесетих? Њемачки историчар Марк Штефан Петерс писао је канцелару Олафу Шолцу позивајући да се резолуција чији је Њемачка предлагач, не усвоји у Генералној скупштити УН и да Срби нису геноцидан народ. Да се цифром страдалих у Сребреници јула 1995. манипулише, тврди у изјави за Телевизију М некадашњи високи представник УН у БиХ Карло Бозола, који је ту дужност обављао управо у ратном периоду.
– Не може бити геноцид 3.000 мртвих, од којих је 2.000 војника, а и пола тих цивила је било наоружано – рекао је Бозола.
Бозола каже да ће резолуција бити катастрофална за Бошњаке, јер сами себи стварају непријатеље, а међународна заједница ће им окренути леђа.
Српска делегација ће поново пут Њујорка како би бранили интересе српског народа те свијету показали и „другу страну медаље“.
– Мислим да ће многи сигурно да препознају управо оно што им предсједник Србије Александар Вучић буде саопштио, тако да ће Генерална скупштина УН бити и једна врста моралне вододјелнице овог човјечанства – истиче политички филозоф Драгољуб Којчић.
Историчар Чедомир Антић каже да велике силе нису ту да умире овај регион и постигну трајни циљ.
– Они су ту да га узнемире, а што је најгоре, не узнемирују га због свог директног бољитка или профита, него га узнемирују да би регулисали неке међусобне рачуне у свијету – истиче Антић.
И управо ти „неријешени рачуни“ великих сила могли би да буду реметилачки фактор у настојању да се резолуција изгласа и српски народ прогласи геноцидним, јер су дешавања у Гази пољуљала јединство колективног Запада и добрано поларизовала читав свијет. Све то доводи у сумњу да ли ће питање са почетка прилога икада добити одговор.
