Пријетеће присуство ОХР-а и његови стални покушаји да микроуправља БиХ, гуше демократски процес и подривају несметан унутрашњи дијалог и помирење који су кључни за будући успјех БиХ, каже српски члан и предсједавајућа Предсједништва Жељка Цвијановић у свом обраћању Савјету безбједности Уједињених нација.
– Заиста, непромишљено уплитање ОХР-а чешће ствара него што рјешава проблеме, што показује начин на који је изазвао и распламсао полемику у вези са власништвом над јавном имовином. У почетку је било опште признато да Устав јавну имовину оставља ентитетима, што је став који је послужио као основ за бројне законе БиХ, који су још увијек на снази, а који је својевремено потврдио и Уставни суд БиХ. Ентитетско власништво над јавном имовином признаје се чак се и у изјавама које су 2008. године дали или подржали утицајни страни званичници – истакла је Цвијановићева.
Ово питање каже, ни у једном тренутку није било спорно све док бивши високи представник Педи Ешдаун, са својим типичним империјалним ставом, није интервенисао и тако отворио читаву полемику.
– Након неколико година, тачније 2012. године, када су стране у БиХ постигле договор о питању јавне имовине, тадашњи високи представник Валентин Инцко га је поништио, просто зато што га није издејствовао ОХР и зато што му се није свиђао – објашњава Цвијановићева.
Неизвјесност у погледу питања јавне имовине, која је како каже, настала искључиво због мешетарења ОХР-а, сада кочи сарадњу и напредак у БиХ, јер су се овог питања ухватили они који желе даљу централизацију БиХ супротно Уставу.
– Ако ће БиХ икада бити суверена, независна, стабилна, функционална и просперитетна, онда владавина у БиХ мора да лежи не у рукама неизабраних странаца који доносе деспотске декрете према својим жељама и склоностима, него у рукама Устава и њених грађана, у складу са демократским начелима и владавином права. Мислим да је свим члановима Савјета непобитност наведеног очигледна, мада је можда посебно јасна многим земљама чији су представници овдје присутни и које имају поносну историју ослобођења од деспотске империјалне власти одређених страних сила – истакла је Цвијановићева.
И чланови овог савјета, каже, морају признати да су владавину права дужни поштовати не само локални лидери у БиХ, него и они страни званичници који годинама игноришу или чак активно подривају Устав БиХ усаглашен у Дејтону, који редовно и ноншалантно крше одредбе Бечке конвенције, којима се забрањује уплитање страних дипломата у домаћу политику, и који утичу на судске предмете који би требало да се рјешавају искључиво у складу са Уставом и уз стваран правосудни интегритет.
Наводи да ово указује на другу велику пријетњу по уставни поредак у БиХ.
– Нажалост, највећу извитопереност уставне структуре БиХ изазвала је управо институција која је формирана да је штити – Уставни суд БиХ. ОХР се често жали да ентитети не поштују одлуке Суда. Исти тај ОХР лицемјерно је наредио да су његове одлуке недодирљиве када је ријеч о поступцима пред судовима у БиХ. Занимљиво је и да се ОХР никада не бави разлозима због којих се одлуке Суда наилазе на скептицизам, а то су корумпираност судског процеса због мијешања и утицаја самог ОХР-а, уз утицај одређених страних сила, као и чињеница да контрола над Судом лежи у рукама тројице страних судија – каже Цвијановићева.
Ове стране судије, наводи она, за које је предвиђено да буду у саставу Суда само првих пет година његовог рада, не живе у БиХ, нису студирали право наше земље, не говоре локалне језике, и доносе немуште одлуке за које се многи слажу да звуче као политички акти састављени да се удовољи одређеним страним силама, а не као правно утемељене одлуке.
