Српски члан Предсједништва БиХ Жељка Цвијановић изјавила је да европски пут БиХ зависи од реализације договора постигнутог у Лакташима на састанку представника партија парламентарне већине на нивоу БиХ, као и од тога да ли ће га покварити ОХР или страни фактор који то редовно раде.
– Поставља се питање да ли ће опстати овај договор и да ли ће бити препозната воља да се иде напријед ка отварању приступних преговора, да ли ће та парламентарна већина која је структурисана на нивоу БиХ имати политичке снаге, воље и жеље да спроведе оно што је договорено и да ли ће ЕУ то препознати као важан напор који ће резултовати почетком преговора – рекла је Цвијановић.
СТРАНЦИ ГОДИНАМА РУШЕ ДОГОВОРЕ ДОМАЋИХ ЗВАНИЧНИКА
Цвијановић је оцијенила да у БиХ постоји страни фактор који жели да сруши сваки договор домаћих изабраних представника, што раде годинама претварајући се да су пријатељи, а уствари не чине ништа добро БиХ.
– Глуме да су они домаће институције, да они треба да доносе одлуке и да се у њиховим рукама налази судбина ове земље, а не у рукама народа који овдје живе и оних које је народ изабрао у институције да управљају процесима и носе одговорност – рекла је Цвијановић.
Она је навела да се сада у БиХ баве питањем имовине као неким прворазредним тешким политичким питањем, те подсјетила на договор од прије више од десет година о војној имовини када су странци притискали бошњачке политичаре да од тога одустану.
Цвијановић је истакла да би било логично да странци подржавају сваки домаћи договор, да помогну имплементацију тог договора, а не да га руше.
– Али, овдје неки страни људи имају сталну потребу да гурају прст у очи домаћим људима, изабраним представницима и да покваре оно што су они направили. Не чине добро БиХ. То што глуме да су пријатељи – није тачно, нису. Пријатељи су они који нас подстичу да заједно договоримо оно што је за све нас добро, а не за једног. Срећом има и таквих, нису сви непријатељи – рекла је Цвијановић.
НА ПУТУ КА ЕУ ПОШТОВАТИ УСТАВНУ СТРУКТУРУ БиХ И ЊЕНЕ НАДЛЕЖНОСТИ
Наводећи да је састанак чланова Предсједништва БиХ са европским званичницима у Сарајеву протекао у доброј атмосфери, Цвијановић је рекла да је том приликом указала на чињеницу да је важно поштовати уставну структуру БиХ и њене надлежности, истакавши важност поштовања договора постигнутог у Лакташима.
Она је истакла да је од европских званичника тражила да и они са своје стране ураде оно што је потребно, а првенствено да ставе до знања онима попут ОХР-а и појединих страних фактора који упорно руше унутрашње договоре да је важно да постоји домаћи договор.
Према њеним ријечима, ово ће бити година у којој ће ЕУ имати нека своја унутрашња питања, те да ће приоритет бити кампања и избори за Европски парламент, а не кандидатски статуси или отпочињање преговора са неким од земаља које претендују на чланство.
Она је оцијенила да су овим састанком у Сарајеву представници ЕУ хтјели подстаћи БиХ да отвори питање приступања ЕУ, додавши да је Унија требало да постави себе као јединог кредибилног партнера када је ријеч о приступању БиХ европској породици.
– Указала сам да је процес европских интеграција власништво свих у БиХ и да нема ексклузивитета. За Републику Српску никада није проблем када се ми договоримо да један представља усаглашене ставове. Позвала сам се и на праксу Белгије у којој су по систему ротације званичници извјештавали ЕУ о важним питањима – истакла је Цвијановић у интервјуу за Срну.
С тим у вези, каже она, БиХ може да функционише на тај начин јер су јасно прописане надлежности свих нивоа власти и јасан је систем координације.
– Није у реду да се позивамо на неке примјере, а да нам притом говоре да ми, ипак, нисмо Белгија или Њемачка. То није коректно, то су двоструки стандарди – рекла је Цвијановић, додавши да поједини из ЕУ очекују одустајање од концепта конститутивности.
– То не може функционисати на тај начин, нити могу очекивати да одустанемо од тога. Оно што имате треба да ставите у функцију и да то добро искординишете и добијете коначни резултат. У супротном, све је губљење времена – истакла је Цвијановић.
Она сматра да су геополитичке околности натјерале ЕУ да мијења став када је ријеч о почетку преговора и додјели кандидатског статуса појединим земљама и додала да постоји неколико држава чланица које имају резервисан став када је ријеч о проширењу Уније.
– Дали су „зелено свјетло“ за преговоре држави која ефективно не врши власт на цијелој својој територији. Како мисле провести одлуке и законе? То сам и њима рекла. Не желим лоше да звучим, али просто констатујем одређене ствари – навела је Цвијановић.
Она је рекла да је посебно ригидан став ЕУ када је ријеч о земљама Западног Балкана јер постоје очекивања да их поставе у микроконтекст.
– Треба да поштујемо опште смјернице и директиве ЕУ, али немојте нас тјерати да мијењамо начин живота и размишљања. Некада се представници ЕУ нереално понашају у оквиру свега тога – навела је Цвијановић.
ИЗБАЦИТИ БиХ ИЗ ЕВРОПСКОГ ПРОЦЕСА ИЛИ СВЕСТИ ОХР У ОКВИР МЕЂУНАРОДНОГ ПРАВА
Српски члан Предсједништва БиХ је рекла да је саговорницима на састанку у Сарајеву указала и на позицију високих представника у БиХ који су доносили и наметали законе иако им та могућност Уставом никада није дата, те навела да је Кристијан Шмит додатно закомпликовао ситуацију јер он нема чак ни легитимитет Савјета безбједности Уједињених нација који је једини надлежан за именовање високих представника у БиХ.
– Ми овдје имамо чињеницу да су појединци дјеловали мимо мандата којег су добили. Сада је ситуација још компликованија с поједницем који се зове Кристијан Шмит. Бави се стварима за које нема мандат по међународном праву, а с друге стране имате ситуацију да он није ни прошао процедуру имановања – нагласила је Цвијановић, додавши да је о томе говорила с циљем да се проблем ријеши а не да се ствари закомпликују.
Она је констатовала да једна земља не може бити члан УН ако је протекторат, ако није суверена и не управља процесима.
– Или нас избаците из УН или овог човјека склоните или задржите у оквиру међународног права. То није безвезе написано у Дејтону, јер је у супротности с радом УН да имате протектора који намеће законе, суспендује Устав и смјењује људе – појаснила је Цвијановић.
Она је додала да процес европских интеграција на трпи некога ко није демократски изабран и узурпира надлежности домаћих институција, те да у вези с тим неко треба јасно да се изјасни.
– Створите амбијент да тај неко може да функционише у оквиру свог мандата, да није сметња и сметало. Важнија ствар, у оквиру тога, је што високи представници у прошлости, па и овај сад који се тако представља, нису представници ЕУ. Он је тамо представник страна. Није чак ми међународне заједнице, зато што пише у Дејтону ко је он и шта може да ради – указала је Цвијановић.
Према њеним ријечима, легитимно именовани високи представник је онај који је изабран вољом домаћих страна, а уз потврду Савјета безбједности УН биран на ту функцију. „Овај који се сада тако представља у БиХ то није“, истакла је Цвијановић.
ШМИТ ГЛУПИМ ИЗЈАВАМА ЖЕЛИ ДА ПРИКРИЈЕ НЕДОСТАТАК ЛЕГИТИМИТЕТА
Упитана да прокоментарише изјаву Кристијана Шмита да предсједник Српске Милорад Додик треба да потпише изјаву о, како је рекао, лојалности држави БиХ, српски члан Предсједништва БиХ је рекла да је ријеч о вишеструко глупој изјави.
– Прво, не постоје изјаве о лојалности које би потписивао неки функционер у држави у којој је изабран. Друго, не постоји никакав европски пут који захтијева да било ко у Европи ко жели да постане чланица ЕУ потписује изјаве о лојалности својој држави. Треће, ко је Кристијан Шмит да он говори у име институција ЕУ које никада нису рекле да би таква глупост била некад захтјев за кретање ка ЕУ – навела је Цвијановић.
Она је констатовала да Шмит тражи себи посла зато што му недостаје легитимитета и легалитета, али да Република Српска и њени представници нису криви што он то нема, већ зато што му указују на то.
– Рекла бих да су то изјаве које су дате из очаја, из настојања да тај очај превазиђете тиме што ћете изрећи нешто и послати неки захтјев који не знам ни ја шта показује. То све заједно говори да они не знају шта ће овдје и шта треба овдје да раде. Не могу да изађу на крај са једним проблемом који су сами створили, јер нису проблеме направили људи који живе у БиХ – констатовала је Цвијановић.
УСТАВНИ СУД БиХ ПРЕУЗЕО УЛОГУ ВИСОКИХ ПРЕДСТАВНИКА
Говорећи о Уставном суду БиХ, она је рекла да је Република Српска у више наврата предлагала рјешења, не с намјером да руши БиХ или Дејтонски споразум, него да би била направљена кредибилна и одговорна институција.
Она је додала да су очигледно некадашње игре са терена ОХР-а пребачене на терен Уставног суда БиХ, јер је свијет увидио да је страшно да појединац доноси законе или смјењује људе.
– Направили су трик и пребацили на Уставни суд БиХ који је почео да продукује одлуке којима у суштини нису штитили Устав и уставно уређење него су га рушили, односно мијењали га неким својим одлукама – истакла је Цвијановић.
Она је поновила да је Српска предлагала да се направи институција која неће злоупотребљавати своју позицију, да буде без страних судија, јер у БиХ има довољно паметних и едукованих људи који знају шта је уставно право.
– Покушавали смо да БиХ дамо дозу суверености коју све ове године нема. Они који мрзе Републику Српску су то окренули па рекли – „е, ови руше БиХ“. Не. Ми покушавамо да дамо кредибилитет држави која нема кредибилитет. Кажу да рушимо дејтонске институције. Не. Покушавамо да дамо суверенитет институцијама и држави, јер та држава нема суверенитет све док њоме тамбурају странци – рекла је Цвијановић.
Она је додала да и сам европски пут подразумијева да домаће, демократски изабране институције у пуном капацитету треба да преузимају обавезе и извршавају их.
– Све смо урадили са аспекта кредибилитета и интегритета државе, враћања суверенитета и коначно позиционирања нас на европском путу онако како је ЕУ то прописала – рекла је Цвијановић.
Она је напоменула и да измјена правилника којим је омогућено доношење одлука у Уставном суду БиХ без судија из Републике Српске показује докле иде њихова самовоља и да је ријеч о политичкој машинерији која ради све, само не поштује и не брани Устав од неуставних атака.
– Устав је рекао како се попуњава Уставни суд. Чињеница да тај суд функционише на начин како није прописано и нема број судија колико треба да има јасно показује колико не поштују Устав – указала је Цвијановић.
НАКОН ИЗБОРА У АМЕРИЦИ И ЗА ЕВРОПСКИ ПАРЛАМЕНТ ОЧЕКУЈЕМ РАЗУМИЈЕВАЊЕ ЗА БиХ И ЗАПАДНИ БАЛКАН
Говорећи о предстојећим изборима за Европски парламент и у САД, Цвијановић је рекла да не вјерује да ће доћи до неких великих политичких заокрета, али може до битних.
– Очекујем да у Европском парламенту сједе људи који разумију комплексност европског континента, позицију Западног Балкана и глобална кретања, који ће доносити мудре одлуке, а не одлуке којима ће рањавати грађане држава чланица ЕУ – рекла је Цвијановић.
Она је додала да се може препознати да се неким структурама, које су на власти у појединим важним државама чланицама, љуља тај политички терен, да нису извршили свој задатак ни према грађанима ни према Европи.
– Што се тиче САД, вољела бих да тамо, након избора, буде структура која неће почињати нове ратове, неће третирати Западни Балкан на начин како смо сада третирани, која ће се освијестити и рећи да је важно да промовишемо мир и заједништво и да не треба гушити идентитетске разлике већ их његовати да би чиниле амбијент у којем можете добро економски да просперирате – рекла је Цвијановић.
ПОКРЕТ НЕСВРСТАНИХ – ПОСТОЈИ РАЗУМИЈЕВАЊЕ И ЈАКА ПОТРЕБА ДА СЕ ОДРЖЕ
Говорећи о боравку на 19. Самиту шефова држава и влада земаља Покрета несврстаних у Кампали, Цвијановић је рекла да је на том веома значајном скупу била препознатљива потреба за окупљањем земаља Покрета несврстаних, као и за солидарно дјеловање.
– Они имају своје радне групе, зна се на који начин се рјешавају одређена питања. Велики број чланица Покрета несврстаних засигурно могу у Генералној скупштини УН изгласати резолуцију какву желе јер имају већину. Сада зависи каква су њихова партнерства са онима са којима су блоковски, званично или незванично, да тако кажем, подијељени или повезани. Али, у суштини, видим ту неку потребу да се одрже. Прво, постоји разумијевање. Ви сад кад погледате регионално послагане земље које су тамо, видите да оне дефинитивно имају своје заједничке проблеме и траже партнера ко може да им помогне да ријеши те проблеме. Онда погледате и на други начин, не морате то да посматрате само регионално, већ и по одређеној тематици можете да препознате – рекла је Цвијановић.
Она је навела да у Покрету несврстаних не види ударну песницу, али види конзистентно трајање нечега што није изгубило смисао поготово данас када је узаврела планета и отворени бројни процеси, и нико не зна гдје се све то креће.
– Насупрот томе, у Покрету несврстаних видите и неку смиреност и потребу да се ствари рјешавају кроз дијалог, немијешањем, неподстицањем рата, нити учествововањем у било каквим ратовима. Имате ту неку димензију. Чињеница је да је тамо исто бројна група оних који се још „лијече“ деценијама након ослобађања од колонијалних власти. Они покушавају да успоставе своје системе, настоје да ојачају своју економију – рекла је Цвијановић.
Она је нагласила да јој је присуство Самиту Покрета несврстаних било одлично искуство, додајући да је прошле године била на састанку Покрета у Азербејџану.
– Веома сам задовољна што сам стекла то значајано искуство, разговарала са много људи и размијенила мишљења о значајним темама. Такође, Африка је веома занимљива и њихова пјесма и плес показује да су они људи веселог и отворног духа, спремни да превазилазе одређене недаће с којима се сусрећу. Али, дефинитивно то је један другачији амбијент. Мени је ово први боравак у Африци и морам рећи да сам на неки начин импресионирана, а на неки начин ми је то отворило нека питања и дилеме за будућност – рекла је Цвијановић.
