Српски члан Предсједништва БиХ Жељка Цвијановић, изјавила је да највећа опасност БиХ вреба у њој самој, те да стварна пријетња по БиХ лежи у великим сарајевским апетитима, узурпацији права другога и неодустајању од ратних циљева.
„Они себи покушавају дићи политички рејтинг, тиме што покушавају да воде неке расправе или полемике са другима који су доказани државници. Али, у суштини, кад мало то све оголите и погледате како то изгледа, онда видите да ту постоји само једна велика мржња, нетрпељивост и непостојање жеље да градите боље односе“, истакла је Цвијановићева.
Коментаришући изјаве са комеморације у Поточарима, а затим и након што су чланови Делегације ЕУ положили вијенац на гробљу у Братунцу, Цвијановићева је истакла да је очигледно да бошњачким званичницима сметају и мртви Срби.
„Њима смета све што има везе са Србима, све што је српско, па им тако сметају и мртви људи, односно жртве рата и настоје на сваки могући начин да одрже своју причу да у БиХ постоје жртве само на једној страни. Нажалост, и међународни представници овдје су им читав низ година, ево сад већ и деценија, давали крила у промоцији такве приче“, сматра Цвијановићева.
Она је навела да ју је посебно забринула пријетња коју је Емир Суљагић упутио након то су чланови Делегације ЕУ положили вијенац на гробљу у Братунцу, говорећи да ће неко паклено платити.
„Ако тако нешто кажете, онда заиста морате да размишљате да ли то значи да вам је живот угрожен. Друга ствар јесте да је у Подрињу страдало више од 3.000 Срба, да тамо имате десетине и десетине убијене српске дјеце и да се њихова имена налазе на споменицима. Онда се згрозите када имате некога ко је опортун према идеји да се неки странац поклонио тим жртвама“, рекла је Цвијановићева за „Глас Српске“.
Цвијановићева је додала да није очекивала да било ко из политичког Сарајева осуди такав иступ, али да би било лијепо и добро за будућност земље да неко изађе и каже Суљагићу да је претјерао и да пријети другим људима.
Говорећи о запаљивом иступу члана Предсједништва Дениса Бећировића на комеморацији у Поточарима, којем је мета била и Београд, Цвијановићева је навела да би Бећировић, да је прави државник, позвао све људе да покажу поштовање према жртвама, као и да се привреду правди сви они који су каменовали, готово линчовали, предсједника Србије Александра Вучића.
„Бећировић би требало да смањи доживљај када је у питању србофобија коју упорно исказује, мржња према Србима, Српској, Србији. Сва његова реторика заснована је на томе. Они сваки пут нађу неку такву тему, сада је то Свесрпски сабор и декларација и сад се ту причају приче, и овдје, и у иностранству, гдје год имају неке контакте. Плаше и међународну и домаћу јавност како из свега тога вреба нека опасност за БиХ“, истакла је Цвијановићева.
БиХ је, сматра Цвијановићева, у односу на Србију мала, никаква, економски недоказива држава, без великих пројеката, амбиција и договора који мора да постоји у оквиру БиХ да бисте уопште могли да реализујете велике економске пројекте.
„Ми у Српској смо срећни кад видимо напредак који се догађа у Србији, волимо што Србија има економску и политичку снагу и поносни смо на то“, нагласила је Цвијановићева.
Осврћући се на резолуцију о Сребреници у Генералној скупштини УН, Цвијановићева је подсјетила да је на сцени била узурпација процедура и узурпација институција.
„Амбасадор је радио по налогу једног члана Предсједништва, иза леђа другима и то је апсолутно накарадно, то у суштини показује каква вам је држава када ви водите једну кампању, трошите ресурсе те државе за нешто за шта немате сагласност те државе. И многи, који су се обраћали поводом те резолуције у Генералној скупштини су указивали на ту чињеницу, да је то у суштини нешто што представља унилатералну акцију једних и да на тај начин могу само да оштете државу“, додала је Цвијановићева.
Само гласање, навела је Цвијановићева, показало је да је велики број држава препознао да у томе лежи једна од велики пријетњи.
Говорећи о проблемима у ДКП мрежи, који су се показали и у случају резолуције о Сребреници, Цвијановићева је упитала шта ће БиХ амбасадори, ако нису кадри да представљају нешто што је заиста спољна политика.
„Ако ти амбасадори нису свјесни да спољну политику креирају заједно, јединственим ставом три члана Предсједништва, а не слободни стријелци, онда то и није нека земља која има спољну политику, онда јој не требају ни они који су инструменти за спровођење спољне политике“, нагласила је Цвијановићева.
Она је навела да су се српски кадрови у ДКП мрежи увијек понашали пристојно, водећи рачуна о томе да је нешто заједничка ствар.
