Српски члан Предсједништва БиХ Жељка Цвијановић поручила је да су интервенције високих представника масакрирале демократију у БиХ, да је страни фактор отворио превише проблема у оквиру ове земље и да њихова прича да су урадили нешто да би грађанима БиХ било боље не пије воде.
Цвијановићева је оцијенила да БиХ иде из кризе у кризу, јер након добре ствари као што је отварање врата ЕУ за преговоре о чланству један појединац, неизабрани странац који не представља демократске институције и који настоји да се постави изнад демократских институција, интервенише и мијења законе.
– То није први пут. И прије је /Кристијан Шмит/ мијењао је Кривични закон и направио нешто што је супротно свим демократским постулатима. Промијенио је Кривични закон у којем је рекао да онај који њега не поштује треба да иде у затвор, а прије тога на суд – рекла је Цвијановићева за „Уна“ телевизију.
Она је оцијенила да је то бесмислена ситуација јер је европски пут, без обзира у којој је фази, неспојив са бруталним интервенционизмом појединца, неизабраног странца.
– Када видите ту колизију јасно вам је зашто идемо из кризе у кризу. У овом процесу треба да постоје двије стране – БиХ, сви ми у складу са својим надлежностима, и ЕУ која нас води кроз процес преговора. Тај процес ће бити дуг, тежак и напоран и не треба нам неко ко ускаче и интервенише на овај начин – истакла је Цвијановићева.
Она је објаснила да је Дејтонски споразум јасно рекао шта је мандат високих представника и да они који су га креирали нису написали да он може да мијења, креира и смјењује људе јер су знали да БиХ, као протекторат, не би могла да буде у чланству УН.
– Високи представници, и када су легални, раздвојени су од позиције специјалног представника ЕУ. Да су из ЕУ хтјели и мислили да су ти неки високи представници компатибилни са европским путем – не би раздвајали ове двије позиције – навела је Цвијановићева.
Она је поновила да је Шмит увео БиХ у кризу, наглашавајући да је чињеница да домаћим факторима није дозвољено да се договоре, што је постулат демократије или демократског друштва, те је упитала ко је он да намеће законе, и то веома важне какав је Изборни закон.
– О Изборном закону морате да имате сагласност политичких фактора, оних који одлучују и који креирају одређене процесе. Многу кажу да је након Устава то нешто што у демократским друштвима носи највећу тежину, али у овој земљи испада да се не поштује ни Устав, јер у њему једно пише, а у пракси је сасвим друго. Нити се поштује чињеница да је, послије Устава, Изборни закон тај који треба да окупи, мобилише све да бисмо дошли до добрих рјешења којима ће вјеровати и политичари и грађани који их бирају – нагласила је Цвијановићева.
Она је нагласила да је склона да вјерује да су наметања намјерно урађена, јер овдје постоји прилична конкуренција између ЕУ и других међународних снага, укључујући оне које су оличене у ОХР-у.
– Има и оних који настоје да покажу да без обзира шта ви договорите са ЕУ има овдје неки газда који управља свим тим стварима и он хоће да уређује ствари и говори шта ћете и како радити – рекла је Цвијановићева.
Она је истакла да је постојала међустраначка активност у вези са договором о измјенама Изборног закона у оквиру које су били различити приједлози и било је потребно исполирати одређена рјешења како би се дошло до коначног договора, али да је страни фактор направио збрку покушавши да поремети унутрашње договоре, што доказују изјаве одређених амбасадора да унутрашњи договор није добар или да они тај договор неће да прихвате.
– Па, ко сте ви да то прихватите или не? Зна се шта је демократија, а чим неко може да се игра са БиХ на тај начин, онда не живимо у демократском друштву – констатовала је Цвијановићева.
Она је напоменула да су на наметнуте измјене реаговале већинске хрватске и српске странке, да наметање подржавају бошњачке странке, али да се тим измјенама само прави неред јер то не значи да су на линији тога да се три стране сагласе.
Цвијановићева сматра да је наметање измјена Изборног закона, поред правосудног поступка против предсједника Српске Милорада Додика, само један од притисака у низу и да је БиХ у канџама оних који не желе добро овој земљи.
Она је закључила да су ранији високи представници додатно затровали односе у БиХ и да дјелује као да нису жељели да БиХ буде стабилна, мирна и нормална земља, и да су стално производили тензије да би у овој земљи они имали посла и бранили своја висока примања.
