Држали смо се старих обичаја и једно другог – овако у једној реченици осамдесетдеветогодишњи Ђорђо објашњава успјех шест деценија дугог брака.
А у шездесет љета, признаје, било је свега. Љубави и поштовања, ипак, понајвише.
– Било је потешкоћа, али ипак више добрих дана, слагали смо се у свему – ако је једно мало љуткасто – друго прошета, све у свему срећан брак – шаљиво препричава Ђорђо Савић.
Све смо радили заједно, наставља Ђорђову причу супруга Стоја.
Ми смо и са мало били задовољни, зато данас имамо много – здраву и срећну породицу.
– Љубав, толеранција, поштовање… Нешто треба оставити и иза зуба, не мора се на сваку одговорити. Данас омалдина није задовољна, нама је било теже али љепше – каже Ђорђова супруга, Стоја Савић.
Тамо гдје влада љубав и поштовање, нема мјеста свађи и раздору. Научили су то и потомци Савића.
– Највише је ту било љубави, то су пренијели на нас, како се поштују они и моји стричеви, тако се и ми поштујемо и обилазимо – истиче Татјана Маленица, кћерка Ђорђе и Стоје Савић.
Да љубав продужава живот, потврђује и породична статистика.
У жељи да сачувамо здравље, посежемо за разноразним савременим трендовима, испијамо напитке модерних назива – а на оно главно – заборавили!
Савићи нас подсјећају – неопходна есенција за здраво срце, породицу, будућност је љубав.
