Благоје Јововић примјер је правог Србина, један од највећих српских хероја, рекао је историчар Лазар Шкобо на промоцији књиге о човјеку који је 1957. године у предграђу Буенос Ајреса, извршио атентат на усташког поглавника Анта Павелића.
У матичној библиотеци у Источном Сарајеву, вечерас је промовисан други дио књиге „Благоје Јововић: српски херој у вучјој јазбини“, а том приликом је, осим Шкобе, говорила и Јововићева кћерка и аутор Марија Јововић.
Шкобо је навео да је ова књига допринијела омажу Јововићу, једном од „највећих српских хероја и настављача слободарске борбе српског народа за свој положај на овим просторима“.
„Јововић је примјер правог Србина који, када систем закаже и када све затаји, узима правду у своје руке и показује неодољиву моћ у борби за истину“, истакао је Шкобо.
Он је нагласио да је Павелић био један од најгорих крвника и монструма 20. вијека према српском народу, директно одговоран за геноцид над Србима.
Јововићева је рекла да је њена жеља била да о свим описаним догађајима говори потпуно објективно, посебно о дешавањима у Аргентини.
„Није било лако, али сам, мало помало, истраживала разне архиве и библиотеке, не само у Аргентини, него и у Италији“, изјавила је Јововићева новинарима.
Први дио књиге говори о Јововићу као човјеку, оцу и његовом животу и политичким приликама у Аргентини, а други о атентату на Павелића.
У другом дијелу књиге откривају се нове и важне чињенице о животу Јововића, човјека који је најзаслужнији за окончање живота ратног злочинца Павелића – вође усташког покрета одговорног за геноцид над Србима, Јеврејима, Ромима и свим осталим недужним људима страдалим током Другог свјетског рата.
Кроз детаљно истраживање, аутор разоткрива позадину овог чина, одговарајући на питања ко је подржавао Благоја Јововића, какав је био његов живот након имиграције у Аргентину, зашто су неки учесници одлучили да чувају пакт тишине, да ли је Јововић био агент УДБЕ.
Ова књига пружа и документоване информације о многим Павелићевим активностима у Аргентини и ван ње, догађајима који су услиједили након напада, Јововићевом повратку кући послије 50 година и његовој исповијести пред митрополитом Амфилохијем, којој је Марија присуствовала.
