Јавни дуг Црне Горе од 2006. године, односно од напуштања заједничке државе са Србијом до данас, када обиљежава Дан независности, порастао је са 700 милиона на четири милијарде евра.
У години проглашења независности 2006. године дуг Црне Горе, без јавних предузећа, износио је 701,1 милион евра, од чега је унутрашњи био 197,1 милион евра или 28,1 одсто, а спољни 504 милиона евра, односно 71,9 одсто.
Током 2007. јавни дуг је повећан на 737 милиона евра, 2008. је износио 894 милиона евра, 2009. године 1,14 милијарди евра, а 2010. године достигао је 1,27 милијарди евра.
До 2017. јавни дуг Црне Горе увећао се на 2,758 милијарди евра, а већ наредне године на рекордних 3,93 милијарде евра.
Афера „Коверта“ и протести „Одупри се“ обиљежили су 2019, а крајем те године јавни дуг је порастао на 3,268 милијарди евра, док је већ 2020. превазишао 4.409 милијарди евра.
Прво смањење јавног дуга десило се 2021. године, када је Црна Гора била дужна 4,163 милијарде евра, што је пад од 5,58 одсто, а 2022. године смањио се на 4,102 милијарде евра.
На крају прошле године јавни дуг Црне Горе износио је 4,12 милијарди евра, односно 60,24 одсто бруто домаћег производа /БДП/.
Црна Гора данас обиљежава Дан независности и 18 година од када је на референдуму обновила државну самосталност.
На референдуму 21. маја 2006. године гласало је 419.240 грађана, или 86,5 одсто од укупног броја бирача.
Независност државе подржало је 230.661, или 55,5 одсто грађана Црне Горе који су изашли на референдум, док је за останак у заједничкој држави са Србијом гласало 185.002 или 44,5 одсто.
