Ослонити се на привредне гране као што су туризам, трговина и грађевинарство. Притисак на домаће произвођаче за смањењем цијена у ЕУ. Нова тржишта су шанса на дугорочне стазе. Заоштравање политичких и ратних сукоба значајно утиче на привреду ЕУ, а онда посљедично и на привреду Српске.
Предсједник Привредне коморе Републике Српске Перо Ћорић рекао је да земље БРИКС-а имају огроман потенцијал и да нова тржишта за Српску представљају шансу дугорочно гледано.
Ћорић је у интервјуу Срни указао на потенцијал земаља БРИКС-а поготово када је ријеч о броју становника, али је истакао да се ту морају узети у обзир и услови извоза на таква тржишта који се, између осталог, односе на царинску политику и стандард производа.
Он је истакао да је изузетно тешко да структура привреде каква је сада у Републици Српској направи брзе искораке ка новим тржиштима, јер Српска нема много фирми које имају своје производе и брендове.
– Можда би то могла нека предузећа из Републике Српске која имају препознатљиве производе као на примјер бањалучка `Витаминка` и која директно могу доћи до крајњег купца. Онда на томе морамо порадити да се нађу тржишта која нису традиционална за привреду Српске, као на примјер тржишта сјеверне Африке или САД – навео је Ћорић.
Он је напоменуо да су углавном домаћа електро и машинска индустрија поткооперанти неких великих система, те да више нема великих система као што су то били „Енергоинвест“, „Чајавец“, „Инцел“ и „Унионинвест“, који су за собом вукли остала предузећа.
ОСЛОНАЦ НА ГРАНЕ СА ПЕРСПЕКТИВОМ
Ћорић сматра да ће привреда Републике Српске у 2025. години имати проблема, али да не треба клонути духом него се ослонити на оне дјелатности које имају перспективу као што су туризам, трговина и грађевина.
– Гране које имају перспективу су оне које у највећем дијелу зависе од нас, као што је то сектор туризма, о којем до прије неколико година нисмо размишљали као привредној грани. Та грана је врло перспективна – рекао је Ћорић.
Он је навео да се ту убраја и трговина, која има улогу у сваком друштву, додајући да у Републици Српској изузетно добро послују велетрговине, што показује велики увоз забиљежен 2024. године.
– Витална је и грађевина, поготово високоградња, што је видљиво да се гради не само у Бањалуци него и у осталим мјестима. Грађевина је таква индустријска грана која за собом вуче доста других привредних грана, као, на примјер, производњу столарије, хидроизолацију и слично, али, нажалост, доста тих производа се увози – указао је Ћорић.
МИЛИОНИ НЕПРОДАТИХ ЕЛЕКТРИЧНИХ АУТОМОБИЛА
– Према информацијама од привредника, огроман је притисак на смањење цијена наших производа у ЕУ. И даље долази до смањења наруџби, а не види се временски период када би то могло да се побољша – рекао је Ћорић.
Он је подсјетио да су прогнозе прије више мјесеци биле да би у првој половини 2025. требало доћи до стабилизације европског тржишта, али се сада тај период продужава на крај године.
– Заоштравање политичких и ратних сукоба значајно утиче на привреду ЕУ, а онда посљедично и на привреду Српске – нагласио је Ћорић.
Он је напоменуо да је видљива криза, на примјер, у ауто-индустрији ЕУ, у којој сви европски произвођачи смањују производњу и отпуштају раднике.
Пројекат електричних возила је, каже, направио велике проблеме произвођачима јер непродатих аутомобила на електрични погон има у милионима и врло је тешко стимулисати људе да их купују.
– Врло је тешко очекивати и да ће друге индустријске гране које су сада у кризи имати искораке, бар до прве половине 2025. године. Имамо информацију да /фабрика код Мркоњић Града/ Р-С силикон опет неће два мјесеца радити – рекао је Ћорић.
ДЕШАВАЊА У ЕУ ОДРАЗИЛА СЕ И НА СРПСКУ
– Оно што се дешавало у ЕУ, као најзначајнијем спољнотрговинском партнеру Репубилке Српске, везано за политичку и економску кризу у негативним ефектима пренијело се и на привреду Српске, што се манифестовало и на вриједност извоза која је 2024. године далеко мања у односу на неке раније периоде – навео је Ћорић.
Он је рекао да је у 2024. увоз растао, тако да је за 10 мјесеци забиљежен рекордан спољнотрговински дефицит од 1,93 милијарде КМ, а први пут је покривеност увоза извозом пала испод 70 одсто. На ово је, каже Ћорић, највише утицало смањење извоза електричне енергије.
Према његовим ријечима, посебно негативне резултате имали су и производња намјештаја, обућарска индустрија и неки дијелови металске индустрије.
ТРИДЕСЕТАК МЈЕРА УШЛО У ПРОГРАМ ЕКОНОМСКИХ РЕФОРМИ
Говорећи о програму економских реформи које је Народна скупштина Републике Српске усвојила у децембру, Ћорић је навео да је Привредна комора Српске предложила око 140 мјера, од којих је тридесетак ушло у усвојени програм.
Према његовим ријечима, сада је битно како ће тај програм имати примјену кроз акциони план, будући да је и прошлих година много приједлога улазило у те програме, али нису били реализовани.
– Такође, и даље сматрамо да се Влада Српске мора позабавити јавним предузећима – рекао је Ћорић.
