Градоначелник Источног Сарајева Љубиша Ћосић, изјавио је да само свјесност будућих генерација о страдању српских бораца који су уткали живот у темеље Републике Српске, даје гаранцију да њихова жртва није била узалудна и да неће бити заборављени.
Ћосић је рекао да је много мјеста у Источном Сарајеву, а самим тим и у Републици Српској која су током Одбрамбено-отаџбинског рата претрпјела озбиљно страдање и да су људи, дајући живот за одбрану Српске, прије свега, бранили своје породице и своја огњишта.
„Данас смо у Војковићима и сви они који причају о опсади Сарајева и како је друга страна од 1992. до 1995. године била угрожена, треба да дођу овдје. Да дођу и виде како је ово мјесто изгледало у том периоду, на који начин је било окружено и колико су људи који су овдје вијековима живјели бранили своје домове и Републику Српску“, изјавио је Ћосић новинарима поводом обиљежавања 32 године од одбране Војковића, Грлице и Крупца у Одбрамбено-отаџбинском рату.
Он је похвалио рад Борачке организације „Илиџански борац“, који се труде да живи сјећање на оне који су бранили ово подручје у протеклом рату.
„Једноставно, порука шта је било овдје, како су људи тог 4. августа 1992. године бранили Војковиће, Грлицу и Крупац, самим тим тадашњу Српску Илиџу, Српско Сарајево мора се преносити и у наредне године. Трећина вијека је прошла, што је сасвим довољан период да ми који смо свјесни њихове жртве, то пренесемо будућим генерацијама и то је наша највећа обавеза“, нагласио је Ћосић.
Служењем литургије у Храму Светог свештеномученика Петра Дабробосанског, парастоса и полагањем вијенаца испред Спомен-капеле у Војковићима, данас су обиљежене 32 године од одбране Војковића, Грлице и Крупца у Одбрамбено-отаџбинском рату.
Напад на Војковиће, Грлицу и Крупац почео је у раним јутарњим часовима 4. августа 1992. године, а само захваљујући херојској борби становника ових насеља спријечена је намјера припадника такозване Армије БиХ да заузму Илиџу и крену према Палама.
У одбрани Војковића, Грлице и Крупца од напада такозване Армије БиХ 4. августа 1992. године погинуло је седам припадника Друге сарајевске бригаде Војске Републике Српске, док је 14 рањено.
Одбраном ове територије сачувана је комплетна Сарајевско-романијска регија, али и Република Српска, јер је Илињача имала стратешку позицију са које се вршила контрола и штитила прва линија одбране Илиџе.
