На овај дан људи се традиционално шале једни другима и забављају смишљањем безопасних смицалица и објављивањем лажних новости.
У неким земљама, као у Уједињеном Краљевству, Аустралији и Јужноафричкој Републици, подвале се праве само до поднева, а онај ко их направи послије подне назива се априлском будалом.
У многим другим земљама људи се шале током цијелог дана.
У Француској, Белгији, Холандији, Италији и француским говорним подручјима Канаде и Швајцарске, традиција 1. априла позната је као „априлска риба“.
Уобичајена шала је покушај да се непримјетно залијепи папирната риба на леђа жртве.
Најранија повезаност између 1. априла и смишљања шала јавља се у Чосеровим „Кантерберијским“ причама из 1392. године.
Према једној верзији, 1. април као Дан шале настао је када је у 16. вијеку помјерен дан Нове године са 25. марта на 1. јануар.
До тада се у многим европским градовима Нова година обиљежавала 25. марта, а славље је трајало седам дана, односно до 1. априла.
Према том тумачењу, они који су прихватили нови датум као дан Нове године збијали су шале са онима који су га и даље обиљежавали до 1. априла.
У 18. вијеку се за овај дан сматрало да води порекло још од библијске личности Ноја.
Неки догађаји који су се заиста дешавали 1. априла, често су прихватани са невјерицом, као када је Иран 1979. године прогласио 1. април Даном републике, а до данас многи не вјерују да је то стварни празник.
У данском граду Албертслунду 2009. године је једна школа замало изгорјела до темеља јер ватрогасци нису вјеровали да су прва два позива била права.
