Глауком је други најчешћи узрок сљепила у свијету, али рано препознавање болести и адекватно започета терапија могу спријечити пропадање видног поља, рекла је специјалиста офталмологије и оптометрије у Болници „Србија“ Источно Сарајево Селма Хашимбеговић.
„Према подацима Свјетске здравствене организације, око четири одсто становништва болује од глаукома. Ријеч је о болести која се не може излијечити, тако да су рана дијагностика и лијечење циљеви свих националних програма, чиме се настоји смањити учесталост напредних облика ове подмукле болести“, појаснила је Хашимбеговићева поводом Свјетске седмице борбе против глаукома.
Она је рекла да ову болест карактеришу оштећења очног нерва са промјенама у видном пољу и повремено или трајно повишење очног притиска.
„Лијечење може успорити или зауставити напредовање болести. Да би се то постигло, неопходна је адекватна дијагноза, а терапија глаукома најчешће је доживотна и мора бити редовна, јер болест у противном често завршава сљепилом“, указала је Хашимбеговићева.
Глауком је, каже, познат као „тихи крадљивац вида“, јер у почетку пропада само периферни дио видног поља, а симптоми се најчешће појављују тек када је значајан дио вида већ неповратно изгубљен.
Иако се ова болест може појавити код било кога, Хашимбеговићева је истакла да су ризични фактори позитивно породично насљеђе, старосна доб изнад 40 година, висока кратковидност, шећерна болест, повишен крвни притисак и повреде ока, саопштено је из Болнице „Србија“.
„Особама старијим од 40 година које имају било који од фактора ризика, препоручује се мјерење очног притиска једном годишње. За особе које не спадају у ризичну групу, довољна је комплетна контрола сваке двије године након 45. године живота, а послије 65. једном годишње „, нагласила је Хашимбеговићева.
Она је додала да рано препознавање болести и адекватно започета терапија могу спријечити пропадање видног поља, али да су, у случају да је већ настало оштећење вида и видног нерва, те промјене у правилу неповратне.
Према њеним ријечима, уколико офталмолог посумња на глауком, препоручиће претраге видног поља, мјерења дебљине рожњаче, гониоскопије, посебног снимања очног нерва и дебљине нервних нити уз помоћ три-де-ОЦТ технологије, а дијагноза, прије свега, зависи од тога у којем стадијуму је откривена.
Хашимбеговићева је навела да терапије могу бити различите, да постоји велики број лијекова који се локално користе за снижавање очног притиска, а раде се и ласерске интервенције.
„Оштећења због глаукома су неповратна. Савремени лијекови и оперативни захвати су, нажалост, усмјерени на контролу очног притиска и не могу вратити изгубљени вид, због чега је рана дијагноза код ове болести од великог значаја“, закључила је Хашимбеговићева.
