Бивша државна секретарка Сједињених Америчких Држава Медлин Олбрајт умрла је данас, у 85. години, на дан уочи 23. годишњице НАТО агресије на СР Југославију.
На нашим просторима остаће упамћена као један од најгласнијих заговорника бомбардовања Југославије и независности самопроглашеног Косова.
Медлин Олбрајт је рођена 15. маја 1937. године у Прагу као Марија Јана Корбелова. У Прагу је провела само неколико недјеља, након чега је због оца Јосефа Корбела, који је био је аташе за штампу при амбасади Чехословачке у Београду, прву годину живота, пред сам Други свјетски рат, провела у главном граду Југославије.
Њени родитељи су завољели Београд и покушавали су да науче језик како би могли да се споразумију са људима, а Јосеф је био присталица југословенске демократске опозиције која се супротстављала монархији. Јосеф и Ана су се највише дружили са Владимиром Рибникаром, издавачем Политике, чија је супруга Јара била Чехиња. Ипак, Олбрајтова је „пљунула“ на ово пријатељство у интервјуу за ЈуЕсЕс Тудеј, испричавши да њен отац није хтио да она иде у школу са комунистима, због чега ју је послао у Швајцарску.
Крајем 1938. Јосеф је опозван с дужности дипломате у Београду и почео је да ради канцеларијски посао у Прагу. Већ 25. марта 1939, десет дана од нацистичке опупације Чешке, читава породица упутила се у Југославију, гдје су их дочекали као пријатеље и помогли им да дођу до Грчке, гдје су се укрцали на брод који их је пребацио у Енглеску. И у Медлининој књизи пише да је њен отац све вријеме одржавао блиске везе са својим пријатељима из Србије и да су уз њихову помоћ из Чехословачке, преко Београда, пребациване тајне депеше.
Са породицом се 1948. сели у Америку, гдје је завршила средњу школу у Денверу, да би касније студирала политичке науке на колеџу Велзли у Масачусетсу. Амерички држављанин постала је 1957. Након дипломирања у мају 1959, удала се за чикашког новинара Џозефа Олбрајта, с којим има три ћерке. Од 1976. до 1978. радила је као главни асистент за законодавна питања америчког сенатора Едмунда Маскија. Од 1978. до 1981. као запослена у Бијелој кући и у Националном савјету безбједности, Олбрајтова је била важан службеник Картерове администрације. Медлин Олбрајт је 1997. постала прва жена државни секретар и у вријеме свог мандата жена са највишим положајем у историји САД.
За вријеме свог мандата значајно је појачала утицај америчке политике у Босни и Херцеговини и на Блиском истоку. На себе је навукла бијес бројних Срба у бившој Југославији због примјетног антисрпског става и улоге коју је имала у артикулисању америчке политике за вријеме ратних сукоба на Балкану, нарочито на Космету и у БиХ. Како је Колин Пауел навео у својим мемоарима, Олбрајтова је свој став према употреби војске образложила ријечима: „У чему је сврха посједовања овакве супериорне војне силе (…) ако не можемо да је употријебимо?“.
„Одвратни Срби“, ријечи су којима је Медлин Олбрајт почастила активисте чешког удружења Прашко прољеће, када су јој они под нос потурили фотографију на којој се налазе жртве НАТО бомбардовања 1999.
– Морамо да схватимо да у Србији има снага које желе боље односе са САД. Није све у Србији негативно. Они желе да буду третирани на другачији начин, а ми имамо економске и дипломатске инструменте да на то утичемо – рекла је Олбрајт.
Ове ријечи би можда могле неког и да преваре да је Олбрајтова промијенила мишљење о Србима, али не и оног ко познаје догађаје који су испунили њену биографију. Сличне ставове износила је и прије 25 година када је пружила подршку операцији „Олуја“, жучно се залагала за бомбардовање Србије, правдајући да је у питању „хуманитарна мисија“. У току свог мандата тражила је и да се никако не одустане од Трибунала у Хагу, јер „жртве звјерстава заслужују правду“.
Многе у САД били су изненађени њеном жестином, па су тај рат назвали „Медлинин рат“. Кључну улогу имала је у Мировним преговорима у Рамбујеу о Косову и Метохији 1999. године. Тада је практично пресјекла преговоре, обећавши Албанцима референдум за три године, а Србима чувени Анекс Б, за који су и страни политичари говорили да је предвиђао окупаторски статус за Југославију. Недуго затим услиједило је бомбардовање.
Прашки портал Парламентарни лист објавио је прошле године да се Олбрајтова водила искључиво личним разлозима у свом залагању за бомбардовање СРЈ 1999. године, као и за стварање тзв. независног Косова. Објавили су да је захваљујући својим блиским везама са лидерима терористичке ОВК, прије свега са Хашимим Тачијем, послије доласка међународне управе на Косово и Метохију, приватизовала телефонску компанију са КиМ Ипко, а коју је њена компанија касније продала словеначком оператеру Телеком Словенија.
Испоставило се да је преплаћен 20 милиона долара, а на директно питање чешких медија да ли послије 20 година мисли да је било у реду да НАТО снаге бомбардују Србију и побију више хиљада људи, међу којима и много жена и дјеце, Олбрајтова није показала ни трунку кајања.
– У Југославији, БиХ и на Косову догодило се да је умрло много људи и морам да кажем да је то била трагедија, као и да смо дуго покушавали да пронађемо дипломатско рјешење. Ми нисмо хтјели да користимо бомбе, али стварно тамо су Срби на Косову убијали људе. Колико пута смо водили дипломатске преговоре, дали смо све од себе, али Срби су убијали људе само зато што су били муслимани – рекла је Олбрајтова.
Жалим што нисмо брже интервенисали у Југославији
Током интервјуа за Хафингтон пост, који је дала прије неколико година, одговорила је и на питање о моралној тежини и исправности одлука које је доносила.
– Мислим да су одлуке које сам доносила биле добре. А многе су и други донијели умјесто мене. Да ли за нечим жалим? Жалим што нисмо брже интервенисали у Југославији. Мислим да ми је драго због оног што смо урадили на Косову. Тешко је било одлучити да ли ради спречавања етничког чишћења треба употребити ваздухопловне снаге, које ће успут убијати и недужне. Да ли је у реду одлучити да жртвујеш живот једне особе да би спасао живот друге? Те одлуке су ми биле тешке – рекла је она.
