На преговорима у Њујорку на данашњи дан 1993. године одбачен је план копредсједника Међународне конференције о Југославији Сајруса Венса и лорда Дејвида Овена којим су Срби требали да одустану од Републике Српске, а да БиХ буде подијељена у десет кантона.
План је прихватила Хрватска, а лидер босанских муслимана Алија Изетбеговић потписао га је послије дугог убјеђивања, уз више ограда и услова.
План није потписала Република Српска, иако га није сасвим одбацила, али се успротивила мапама о разграничењу.
Тадашњи муслимански лидер Алија Изетбговић одбијао је редом све мировне планове до Дејтона, све нагодбе понуђене прије и током рата, а једино је овај план прихватио – и то условно.
Српска страна прихватала је све планове, осим Венс-Овеновог, јер није предвиђао постојање Републике Српске која је била услов да Срби као конститутиван народ са вјековним трајањем у БиХ пристану на њено издвајање из Југославије.
Лорд Овен ће након тога прихватити реалност и понудити план о подјели БиХ на три републике, који ће одбити муслиманска страна.
Први план који је требало да спријечи сукобе у БиХ понуђен је у договору српских представника из БиХ, Београда и представаника муслиманске стране, односно СДА, Алије Изетбеговића, Мухамеда Филиповића и Адила Зулфикарпашића.
Тај план предвиђао је опстанак скраћене Југославије коју би чиниле Србија, БиХ, Црна Гора и Македонија.
БиХ је била предвиђена без икаквих унутрашњих граница, а у њој, као и на нивоу федерације, важио би национални кључ док би се у врху државе смјењивали представици свих република. Изетбеговић је прихватио, па одбацио план.
Услиједио је план Жозе Кутиљера који је у име тадашње Европске заједнице понудио независну БиХ са три кантона унутар ње. И тај план је прихватио, па одбацио Алија Изетбеговић.
Након Вен-Овеовог плана, понуђен је Овен-Столтенбегов који је прихватила и опет одбацила муслиманска страна.
Тек у Дејтону Изетбеговић је ставио потпис на мировни план, који је био много слабији за муслиманске интересе од Београдског споразума, Кутиљеровог или Овен-Столтеберговог папира.
Сви међународни мировни планови, осим Венс-Овеновог /и Београдског који се темељио на скраћеној Југославији/, предвиђали су српску територијалну аутономију у БиХ.
