У Бундестагу је данас и званично потврђено – Њемачка разматра слање војног контингента у Босну и Херцеговину, у оквиру ЕУФОР-а.
Берлин то правда забринутошћу за мир и стабилност БиХ. Аналитичари указују да је слање њемачких војника ван граница те земље противуставно и да је на трагу продора њемачког утицаја не само на Балкан, већ и Турску и даље ка Истоку.
Није тајна да Њемачка показује снажније присуство у БиХ. Недовољно им је што имају свог дипломату као непризнатог високог представника. Разматрају размјештање својих трупа у оквиру ЕУФОР-а.
– Поздрављамо јачање војне мисије у БиХ и разматрамо укључивање Војске Њемачке у тој операцији. Њемачка је забринута због планова о сецесионизму. То је напад на јединство, мир и стабилност БиХ, западног Балкана и Европе – рекла је Ана Лирман, државна секретарка за Европу у њемачком Министарству спољних послова на сједници Бундестага посвећеној БиХ.
Повратак њемачких војника у БиХ, гдје су већ били до 2012. године, током посјете Берлину тражио је члан руководства Представничког дома ПС Денис Звоздић. О томе бар званично није било ријечи током боравка шефице њемачке дипломатије Сарајеву у марту ове године. Ипак, спекулише се да би њемачки војници могли бити распоређени уочи избора 2. октобра.
– У ситуацији када САД размјешта своју војску у земљама које раздвајају Њемачу од Русије, показујући тиме да Њемачке ни у ком случају не смије да сарађује са Русијом, разумљив је њемачки напор да се шири ка Балкану. У том контексту треба посматрати намјеру да пошаље војнике у БиХ. Економски улаже у Србију и даље шири свој утицај према Турској и истоку према ресурсима којима тежи њемачка привреда – каже Предраг Ћеранић, декан Факулчтета безбједносних наука у Бањалуци.
Управо је њемачка тежња ка ресурсима на истоку била окидач два велика рата у Европи у прошлом вијеку, сагласни су историчари. Неспорно, Њемачка је водећа економска сила у ЕУ. Моћ показују учешћем у војним мисијама као што је ЕУФОР, која има политички значај.
– Чињеница је да је слање њемачких трупа изван Њемачке против Устава те земље, с тим што постоје тумачења да се може ићи у мировне мисије, а ЕУФОР је каонципиран као таква мисија – каже професор Милош Шолаја.
ЕУФОР је већ појачао контингент са додатних 500 војника из Словачке, Румуније, Аустрије и Бугарске. У новембру ће Савјет безбједности УН одлучивати о продужењу мандата ЕУФОР-а што у свјетлу затегнутих руско-европских односа може бити спорно.
