Представници Удружења новинара Србије /УНС/ и Независног удружења новинара Србије /НУНС/, положили су вијенце и прислужили свијеће у Светогорској улици у Београду, на мјесту гдје је прије 23 године убијен уредник и издавач „Дневног телеграфа“ и „Европљанина“ Славко Ћурувија.
Предсједник НУНС-а Жељко Бодрожић, рекао је да у случају Ћурувија 23 године послије убиства „и даље нема правоснажне пресуде“, те позвао надлежне да коначно овај случај добије прави судски епилог.
Предсједник УНС-а Живојин Ракочевић, рекао је да очекује да Апелациони суд потврди првостепену пресуду и да се објасне сви детаљи „до посљедње нијансе“, пренијели су београдски медији.
„Да се објасне свима који траже правду. Ово место је раскрсница са које ми идемо или у правду или у неправду“, рекао је Ракочевић.
Пун 23 године навршиле су се данас од убиства новинара и власника „Дневног телеграфа“ и „Европљанина“ Славка Ћурувије.
Ћурувија је убијен 11. априла 1999. током НАТО бомбардовања Савезне Републике Југославије, у хаустору зграде у којој је становао у центру Београда. Убице су у Ћурувију с леђа испалиле 17 метака.
Ћурувију је, према пресуди, убило Н.Н. лице, док су му припадници Државне безбједности дали логистичку подршку.
Посебно одјељење Вишег суда у Београду осудило је у децембру прошле године на укупно 100 година затвора четворицу некадашњих припадника Државне безбједности, због учешћа у убиству власника „Дневног телеграфа“.
Због подстрекивања на тешко убиство на по 30 година затвора поново су на исте казне осуђени тадашњи шеф ДБ-а Радомир Марковић и шеф београдског центра ДБ-а Милан Радоњић.
Kао саизвршиоци су на по 20 година затвора, осуђени бивши оперативац београдског центра Ратко Ромић и припадник резервног састава ДБ-а Мирослав Kурак, који је у бјекству, па му је пресуда изречена у одсуству.
То је друга првостепена пресуда, која се изриче након што је прву укинуо Апелациони суд и наложио да се понови суђење, због прекорачења оптужнице увођењем у случај Н.Н. лица које се не помиње у оптужници.
Славко Ћурувија рођен је у Загребу, 9. августа 1949. године. Дипломирао је на Факултету политичких наука у Београду.
