Парастосом у цркви Светог великомученика Ђорђа и полагањем цвијећа испред Спомен-костурнице у Миљевићима данас је обиљежен Дан несталих Срба Сарајевско-романијске регије у одбрамбено-отаџбинском рату.
Вијенце су, осим породица несталих, положили изасланик српског члана Предсједништва Бошко Томић, градоначелник Источног Сарајева Љубиша Ћосић, представници Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражења несталих лица, представници борачких организација, институција Републике Српске и БиХ.
Стручни сарадник у Одјељењу за тражење несталих лица у Републичком центру за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих Дамир Тодић рекао је да се још трага за 1.652 лица која су нестала у посљедњем рату, од којих су 223 са подручја Сарајевско-романијске регије.
„У три спомен-костурнице налазе се 264 сандука са посмртним остацима, који још нису идентификовани“, навео је Тодић.
Он је рекао да је проблем у процесу тражења несталих лица почео 2008. године када је надлежност за тражење несталих са тадашње Комисије за тражење несталих лица Републике Српске прешла на Тужилаштво БиХ.
„Прошле године идентификовано је само девет лица српске националности, од којих је седам из времена док је Комисија имала надлежност“, рекао је Тодић.
Замјеник предсједника Градске организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила града Источно Сарајево Горан Тимотија рекао је да се још трага за 229 несталих Срба који су прије рата живјели у десет сарајевских општина.
„То је број Срба из Сарајева, а да не говоримо о Србима из Рогатице, који су нестали у Горажду. Поразна је чињеница да, ни 30 година након рата, Суд и Тужилаштво БиХ у процесима нису дошли ни до једне информације гдје се бар једно тијело налази“, рекао је Тимотија.
Градоначелник Источног Сарајева Љубиша Ћосић изразио је сумњу да је број несталих Срба много већи од званичних података, те да је поратно што у посљедњих осам година траје застој у проналажењу Срба који су нестали у посљедњем рату.
„Ми смо данас окренути сами себи. У континуитету помажемо да кроз наш Центар за истраживање рата и ратних злочина покушамо доћи до идентификације“, рекао је Ћосић.
Ћосић је поручио да се сјећање и памћење на нестале мора задржати, а да се због нерада Института за нестале и надлежних институција на нивоу БиХ нема чему надати.
Он је подсјетио да је и једна лабораторија која је радила ДНК узорковање измјештена у Хаг, те да се из тог разлога не може очекивати напредак у процесу проналажења несталих Срба.
Изасланик српског члана Предсједништва Бошко Томић поручио је да се породицама несталих Срба мора помоћи, те да надлежне институције раде све како би то олакшале.
„Никада не смијемо одустати од тражења. Нема ефикасности јер су се Срби у посљедњем рату сматрали агресорима, а у том граду је живјело 180.000 Срба. Данас не знам има ли их око пет или шест хиљада“, рекао је Томић и поручио да је, сразмјерно броју становника, подједнако страдало и Срба, и Хрвата и Бошњака.
Министар за избјегла и расељена лица у Савјету министара Милош Лучић рекао је да би ускоро могао бити формиран нови Надзорни и Управни одбор Института за нестала лица БиХ.
„Материјал се налази у Правобранилаштву БиХ. Очекујемо позитивно мишљење како би с тим материјалима ишли према Савјету министара“, рекао је Лучић.
Дан несталих Сарајева и Сарајевско-романијске регије сваке године се обиљежава 22. априла, али је ове године због Великог петка обиљежавање организовано данас.
