Једна од важнијих личности у историји српског народа свакако јесте Јелена Мрњавчевић, монахиња Јефимија, а монодрама о њеном животу, по тексту Звонимира Костића, праизведбу је имала 1986. године у Београду, а у нашој инсценацији 3. марта 2022. године.
„Деспотици Јелени, потоњој монахињи Јефимији, судбина као да је прво даровала сву земаљску срећу и све благодети које једно људско биће може да пожели: била је кћи угледног властелина у држави цара Душана, кесара Војихне. Памтила је цара, сјај његове владавине. Удала се за Угљешу Мрњавчевића, који се брзо уздигао (са братом Вукашином) за истинског владара у јужним областима српског царства.
Деспот Јован Угљеша и деспотица Јелена добили су сина; Сер, престоницу ове јужне српске државе на развалинама великог Душановог царства који Јован Кантакузин назива „великим и дивним градом“. Живот је младој деспотици Јелени морао да изгледа велелепан, богат, смислен.
Потом је на ову сироту жену судбина послала све несреће које могу да задесе једно људско биће: сваку нову тежу и мучнију од друге. Од младе владарке постала је удовица, избеглица, прогнаник: сирота монахиња. Али ни ту није био крај страдањима: у Косовској бици 1389. године нестало је и њеног заштитника, кнеза Лазара.“ Ризница Српска- књижевност
Јелена Мрњавчевић- кћерка, дјевојка, супруга, владарка, мајка, а потом монахиња Јефимија прича своју емотивну животну причу кроз коју се преплићу бурни историјски догађаји.
Њена прича, порука и поука, оно што је она чинила и учинила за опстанак и покољења српског народа важно је памтити, потребно изнова оживљавати и преносити генерацијама садашњим.
Улаз је слободан, а посјетиоци ће имати прилику да покажу хуманост и добровољним прилогом помогну у лијечењу нашег суграђанина Владимира Станојевића.
