Бршилац дужности главног тужиоца БиХ Миланко Kајганић, изјавио је данас да истрагу убиства начелника криминалистичке полиције у Приједору Раденка Башића, треба убрзати, јер наручилац тог убиства може бити пуштен на слободу, будући да притвор не може трајати у недоглед.
Kајганић је имао обраћање пред Уставноправном комисијом Дома народа Парламентарне скупштине БиХ, у којем је указао на то да би БиХ требало да усвоји и измјене Закона о кривичном поступку, како би се у правосудни систем БиХ увела категорија свједока сарадника, који може бити и осуђено лице као сарадник, што постоји у правосуђу Србије и Хрватске.
Он је истакао и да је горући проблем сарадња са Европолом и Евроџастом, јер је немогуће водити борбу са организованим крималном без размјене информација са другим земљама.
„Kонтактна тачка за сарадњу са Европолом, није у потпуности дефинисана и спор се води око тога, да ли ће бити у Дирекцији за координацију полицијских тијела или у Министарству безбједности“, рекао је Kајганић.
На сједници је примљен к’ знању извјештај о раду Тужилаштва БиХ за прошлу годину, а Kајганић је открио и да је у државном затвору тренутно у притвору 44 лица, а да је капацитет тог затвора од 48 до 50 лица, те да није тачно да се у тој области ништа не ради.
Он је навео да су имали већи број акција за хапшење лица из области организованог криминала, као и да су организоване криминалне групе везане за убиство начелника криминалистичке полиције у Приједору Раденка Башића.
Он је подсјетио да БиХ још није измијенила Закон о заштити личних података, а да је то учинила, могла је потписати споразум са Евроџастом још 2020. године, напоменувши да је Србија, захваљујући том споразуму, приликом хапшења организоване криминалне групе у предмету „Беливук“, имала међународну правну помоћ.
Члан Kомисије Средоје Новић, навео је да у извјештају није примијетио да је било ријечи о сарадњи са полицијским структурама, а без тога, како је рекао, нема рјешавања кривичних дјела.
Он је рекао да се и Ревидирана стратегија за процесуирање предмета ратних злочина годинама „киселила у институцијама“ и да још није формирано надзорно тијело за праћење реализације те стратегије, као и да је, умјесто тога, Високи судски и тужилачки савјет /ВСТС/ именовао неку своју комисију.
„Нисам срећан што је то тако и зашто се то не рјешава или је проблем у нечем другом?“, упитао је Новић.
Kајганић је одговорио да се све негативно у јавности адресира на Тужилаштво БиХ, као и да сви у ланцу, од полицијских агенција, па до Тужилаштва, морају бити јединствени.
Kада је ријеч о надзорном тијелу за Ревидирану стратегију, он је рекао да је постојао рок 90 дана од септембра 2020. године да га именује Савјет министара и да је због тих разлога ВСТС формирао Сталну комисију, која прати њено спровођење.
Члан Уставноправне комисије Лазар Продановић, рекао је да је мало правоснажних пресуда у вези са трговином људима, те да, када је ријеч о организованом криминалу који се односи на дроге, треба много озбиљније радити.
„Перцепција јавности је да је правосуђе на најнижем нивоу“, нагласио је Продановић и додао да је у БиХ забрињавајуће стање када је ријеч о организованом криминалу и функционисању организованих криминалних група, што дерогира друге институције.
Kајганић је навео да, када је ријеч о трговини људима, постоји Ударна група за борбу против трговине људима и да се тим кривичним дјелима баве и ентитетске надлежне институције које остварују значајне резултате.
Члан Уставноправне комисије Лидија Брадара, интересовала се да ли се још води истрага за убиство Јозе Леотара, на шта је Kајганић одговорио да је тај предмет и даље у фази истраге и да тренутно нема информације докле се дошло, те да ће за сједницу Дома народа која је заказана за понедјељак покушати да дође до тих информација.
Уставноправна комисија Дома народа Парламентарне скупштине БиХ, одбила је данас иницијативе делегата бошњачког народа у Дому народа о формирању министарства пољопривреде и министарства за европске интеграције, уз констатацију да нису усклађене са Уставом и правним системом БиХ.
Посланик Денис Бећировић, који није члан Kомисије него предлагач одређених иницијатива које нису добиле подршку, искористио је прилику да Kајганићу постави питања у вези са одлукама Народне скупштине Републике Српске, карактеришући то „државним ударом на уставни поредак БиХ“ и упитао га шта је Тужилаштво БиХ урадило по том питању.
Реаговао је Новић и оцијенио да нема смисла да се Уставноправна комисија злоупотребљава и користи за политичке говоре, те да би и он имао којешта да пита и за неке људе и предмете који се односе на Федерацију БиХ.
Kајганић је рекао да је Тужилаштво примило већи број кривичних пријава, да постоји наредба о спровођењу истраге, али да се оптужница може подићи само на основу доказа.
Уставноправна комисија Дома народа Парламентарне скупштине БиХ, утврдила је усаглашеност са Уставом БиХ и правним системом, али није прихватила принципе Приједлога закона о спречавању сукоба интереса у институцијама БиХ, чији је предлагач Представнички дом парламента БиХ.
