На истом мјесту, у порти храма Романијске Лазарице, одакле су на Ђурђевдан, пјешице кренули на пут од 230 километара ка манастиру Острог, дочекани су ходочасници. По тринаести пут, донијели су благослов Светог Василија Острошког свом народу, а у колони је био 31 поклоник. Осим Сокочана, придружили су им се ходочасници из Пала, Мокрог, Рогатице, Фоче, Источног Сарајева, Хан Пијеска и Бијељине. Након вечерњег богослужења, у Цркви Светог пророка Илије, ходочаснике је поздравио старјешина храма отац Златко Богдановић.
- Драги, ходочасници, браћо и сестре, као толико пута до сада, сакупили смо се на овај велики празник, да вас са радошћу и весељу дочекамо са овог светог пута. На Ђурђевдан, испратили су вас свештеници и звона ове наше цркве, молитве и добре жеље народа Сокоца и Романије. Знали смо да идете да поднесете жртву за Христа и Светог Василија, у име свих нас. Отишли сте да се помолите и пренесете наше молбе, терете, наше радости и жалости, све оно са чиме живимо у своме овоземаљском животу. И управо, ваш ходочаснички пут великој светињи – Острогу, доноси овом граду и читавој Романији, и свему што живи и постоји на њој, велики благослов који нас одржава из године у годину – поручио је отац Златко.
Вођа пута Младен Цвијетић каже да су овогодишњи и стари и нови ходочасници показали велику храброст и истрајност.
- Свака година има неко ново искуство, а ову ћу памтити по количини благослова који носимо из манастира Острог за нашу Романију. Такође, оно по чему ћемо се сјећати тринаестог поклоничког пута, је и то што је литургију служио патријарх српски Порфирије. Као и сваке године када смо прилазили Острошкој светињи поздрављени смо громогласним аплаузом, а како нас већ препознају, и са узвиком: „Ево наше Романије“, што нам срце чини још испуњеније. Захваљујем се нашој парохији и свештеницима, уз чији благослов, све лакше чинимо. Стога, сваке године настојимо да промовишемо свој крај и да им донесемо благослов. Порука нашем народу је да вјерују у Бога и Светог Василија, нека нам свима буду на помоћи – додао је овај дугогодишњи ходочасник.
По девети пут у колони је био Младен Вукосављевић, а како је рекао љубав и чврста вјера, као и упознавање нових људи, главни су разлог што сваке године ходочасти.
- За тих шест дана, стајали смо раме уз раме уз све болове, туге и радости. Кренули смо одавде као група од тридесетак људи, а у манастиру Острог се поклонили као једна велика породица, што ми је посебно драго. Наше Удружење „Свети Василије Острошки“ ће и даље наставити да се бави хуманитарним радом, да ширимо љубав, вјеру и наду, јер то је понос нашег народа са Романије – навео је Вукосављевић.
На тринаестом ходочашћу и ове године, поред искусних, било је нових поклоника. Једна од њих је двадесетједногодишња Тијана Бојић из Рогатице.
- Сваке године идем са родитељима у манастир Острог и прошле године сам дочекала ходочаснике. Тада ми се јавила жеља да будем једна од њих. Спремала сам се два мјесеца и хвала Богу стигла са свима осталима. Ово је неописиво искуство. Сам тренутак када сам дошла и пришла светитељу, свакоме бих пожељела да доживи. Довољни су јака воља и вјера у Бога – рекла је Тијана.
По дочеку ходочасника и након богослужења, у Цркви Светог пророка Илије обављен је чин ломљења славског колача, поводом прославе крсне славе Удружења грађана „Свети Василије Острошки“. Подсјећамо, Удружење је основано 2019. године са циљем да се бави хуманитарним радом и очувањем наше вјере и традиције, а проистекло је из дугогодишње традиције ходочашћа манастиру Острог. Прво поклоничко путовање било је прије 14 година, а прекинута је само једном, због мјера и забрана, усљед пандемије вируса корона. Поклоници годинама корачају под слоганом „За овакав пут потребно је труда, тамо гдје идемо дешавају се чуда“
