Десет лица против којих је подигнута оптужница у предмету „Добровољачка“ оптужено је јер су у оквиру својих функција и овлаштења у војним, полицијским и цивилним структурама подстрекивали, наредили и извршили напад на небрањену мјешовиту колону војника и цивила запослених у бившој ЈНА, који су били под пратњом мировних снага УН, објавило је Тужилаштво БиХ.
Ејуп Ганић, Заим Бацковић, Хамид Бахто, Хасан Ефендић, Фикрет Муслимовић, Јусуф Пушина, Бакир Алиспахић, Енес Бездроб, Исмет Дахић и Махир Жишка оптужени су да нису спријечили убиства и рањавање цивила и војника, те да нису казнили извршиоце убистава и рањавања, наводи се у оптужници која је објављена на званичној страници Тужилаштва БиХ.
Они су, како се наводи, оптужени да су мучили и нечовјечно поступали према заробљеним војницима, те да су помагали починиоцима након извршења злочина.
Оптужница се односи на догађаје од 3. маја 1992. године, на страдање осам убијених жртава са утврђеним идентитетом, међу којима има и цивила и санитетског особља, рањавање 24 особе, заробљавање више десетина војника и цивила који су мучени и злостављани.
Ганић је оптужен јер је поступио супротно одлуци Предсједништва БиХ, којом је био дефинисан договор мирне евакуације и у више наврата се противио мирној евакуацији.
Он је, као тадашњи члан Предсједништва БиХ, користио ауторитет који је имао на руководећи кадар штаба Територијалне одбране /ТО/ РБиХ.
Бацковић, који је био члан Оперативног центра штаба ТО РБиХ, надређен свим припадницима и јединицама ТО, издао је путем радио-везе наређење за напад на колону и заробљавање свих лица у колони.
У оптужници се наводи да је Бацковић знао и био свјестан да може доћи до убистава.
Kолона је прво пресјечена, а потом је убијено осам лица, међу којима је било и цивила и санитетског особља, рањене 24 особе, а заробљено више десетина војника и цивила који су мучени и злостављани.
Бахто Хамид, као командант Општинског штаба ТО Стари Град је након Бацковићеве противправне наредбе, наредио заустављање и напад.
У оптужници се наводи да су у Бахтином присуству жртве убијене, заробљене и мучене на начин да су у предјелу главе и леђа ударане кундаком од пушке, шакама, ногама и опасачим, те да је он све то прећутно одобрио и подржао.
Оптужница Ефендића, који је тада био командант Републичког штаба ТО РБиХ, између осталог терети јер приликом саслушања заробљеника, који су боравили у згради „ФИС“, није спријечио злостављања, него их је и сам називао погрдним именима, псујући им „четничку мајку“, уз пријетње да им нема спаса.
Муслимовић је оптужен што као начелник органа безбједности није предузео кораке из своје надлежности да идентификује починиоце убистава, рањавања и нечовјечних поступања.
Пушина и Алиспахић, који су у то вријеме били руководећи радници МУП-а нису предузели кораке из своје надлежности, које су били дужни предузети на основу тада важећег Закона о кривичном поступку и Закона о унутрашњим пословима, да спријече извршење кривичних дјела нити су предузели било какве кораке на идентификацији извршилаца, обезбјеђењу лица мјеста извршених кривичних дјела, прикупљању доказа и подношењу кривичних пријава надлежном тужилаштву.
Алиспахић је пропустио и да организује вршење увиђаја након извршених убистава, рањавања и нечовјечних поступања.
Оптужница Бездроба и Дахића, који су тада били начелник, односно командир Станице јавне безбједности Стари Град, терети да су пропустили да обезбиједе доказе и идентификују извршиоце, те да обезбиједе лице мјеста убистава и рањавања, због чега су тијела појединих убијених остала на мјесту убиства, те да је тијело једног пуковника однесено и ексхумирано на Златишту тек 1999. године.
Они су оптужени и што нису у дневнику станичних активности уопште евидентирали догађај од тог дана.
Жишко Махир, као начелник Бироа за истраживање ратних злочина оптужен је што злостављао заробљенике приликом испитивања.
Суд БиХ потврдио је 12. маја, у цјелости оптужницу Тужилаштва БиХ у предмету „Добровољачка“.
У Добровољачкој улици у Сарајеву припадници „Зелених беретки“ и Територијалне одбране БиХ су, према наредбама члана Предсједништва БиХ Ејупа Ганића, 1992. године напале колону возила ЈНА која је, према договору Алије Изетбеговића и Унпрофора, напуштала тадашњу Другу војну област.
За само неколико дана мучки су убијена 42 припадника ЈНА, 71 је рањен, док их је 207 заробљено.
