Buffering ...
88,3 MHz Слушај радио уживо 105,6 MHz
Насловна Вијести Источно Сарајево Јовану Ћеранићу из Сокоца припала част да изради часни крст за Јерусалим

Јовану Ћеранићу из Сокоца припала част да изради часни крст за Јерусалим

262
0

Сокочанину Јовану Ћеранићу, једном од најбољих српских дрворезбара, вајара и конзерватора, припала је част да изради монументални Часни крст, који ће наћи своје мјесто у граду Јерусалиму.

Ћеранић, академски вајар, конзерватор и рестауратор, ради у Покрајинском заводу за заштиту споменика културе у Новом Саду као вајар-позлатар.

ДИМЕНЗИЈЕ КРСТА БИЋЕ ПРИБЛИЖНЕ ОНОМ НА КОЈЕМ ЈЕ РАЗАПЕТ ХРИСТОС

Он открива да ће крст чија му је израда повјерена имати димензије приближне Часном крсту, на којем је распет Господ Исус Христос, за шта је добио благослов патријарха јерусалимског Теофила.

„Како сам био у Јерусалиму о Васкрсу ове године и присуствовао чуду Благодетног огња, имао сам част да нам буде уприличен пријем код патријарха Теофила, па сам затражио благослов да се ради крст у окамењеном дрвету природне величине на коме је распет Господ Исус Христос. У дуборезу ће бити урађена предња страна, а са полеђине српски светитељи, за шта сам такође добио благослов“, наводи Ћеранић за Срну.

У ПЛАНУ И КРСТОВИ ЗА ЈАСЕНОВАЦ И СВЕТИ ГОРУ

Ћеранић истиче да му представља велику част чињеница да је, међу данашњим црквеним умјетницима који стварају умјетност у светом граду Јерусалиму, изабран да достојно настави традицију предака, и то као особа из Сарајевско-романијске регије.

Након што добије благослов Његове светости српског патријарха Порфирија, у шта дубоко вјерује, Ћеранић ће почети са припремом радног простора, алата и материјала, који је сам по себи специфичан и тежак за обраду.

„Радићу са окамењеним дрветом, које је потопљено у мочварама и одлежало довољан број година како би на природан начин било вакуумирано – то је дрво које `не ради`, то јест нема промјена и не реагује на температуру“, појашњава умјетник.

Он наглашава да је тај материјал идеалан, конзервиран природно и тиме непроцјењив, али да раније није био у довољној мјери препознат у црквеној умјетности.

Ћеранић планира да, након што изради крст за Јерусалим, направи по један и за Свету Гору и Јасеновац, у помен јасеновачким жртвама.

„ПРОКЛЕТО ДРВО“ КАО МАТЕРИЈАЛ

„Одлазак у Свету земљу пре две године инспирисао ме је да израдим Часни крст у окамењеном дрвету. Тада сам увидео везу између окамењеног дрвета и Крста, јер сам чуо причу да троједино дрво потиче из времена старозаветних праотаца Аврама и праведног Лота. У време цара Ирода Великог дрво је посечено јер је требало да се искористи за обнављање Соломоновог храма у Јерусалиму“, истиче умјетник.

Према његовим ријечима, због необрадивости, то дрво је названо „проклетим“ и бачено је као неупотребљиво у Кедронски поток, да би много касније од њега био направљен крст за Христа, јер су вјеровали да ће поново мијењати величину и нанијети Спаситељу неподношљиве муке и бол.

„Распећем, `проклето дрво` није променило величину, већ је постало Часни крст, симбол свих хришћана и благословено дрво. Занимљив је податак да је Крст био висок 3,5 метара, а широк два метра, дебљина је била 12 центиметара“, наводи Ћеранић.

УЧЕШЋЕ У ОБНОВИ ХИЛАНДАРА

Према његовим ријечима, прије него што је добио повјерење да учествује у изради Часног крста, претходно је радио на изради дубореза сјеверних двери на Саборном храму Христовог васкрсења у Подгорици и на Саборном храму Светог Јована Владимира у Бару, те у манастиру Острог и радионици манастира Режевићи, уз благослов блаженопочившег митрополита црногорског Амфилохија, те и у многим другим храмовима у Србији и Славонији.

Ћеранић напомиње да је са екипом Покрајинског завода за заштиту споменика културе из Новог Сада учествовао у обнови Хиландара, односно на санацији трона Тројеручице.

Он наводи да је његова жеља увијек била да се бави дрветом и да је наставио традицију умјетничке породице, у којој је отац Милан академски вајар, старији брат Срђан академски графичар, а сестра Сунчица и брат Стефан завршили су студије права.

Жељу да таленат развије у позитивном правцу, како истиче Ћеранић, у значајном тренутку поткријепио је благослов блаженопочившег митрополита дабробосанског Николаја, од којег још чува покон – три глијета за дуборез.

Ћеранић се од тада рестаурацијом активно и успјешно бави већ петнаестак година, почев од времена студирања на Академији Српске православне цркве за уметности и конзервацију у Београду, гдје је завршио основне и мастер студије, па до данас.

Подстакнут да живи јеванђељским животом, поучен од домаћина храмова у којима је радио или боравио сам или са својом породицом, супругом и двоје дјеце, овај умјетник свој дар трудом умножава у православној цркви у славу Божију на радост ближњих, али и ширег краја из којег је родом.

Име Јована Ћеранића нашло се у првој монографији о Академији Српске православне цркве за уметности и конзервацију, као и монографији о студентима ове академије, као једном од најуспјешнијих.

 

ИЗВОРСрна
Претходни текстДо 30. маја пријава на конкурс за неповратна средства
Сљедећи текстМлађане Ива и Мирна нове шампионке