Деветнаестогодишњи Ђорђе Ковачевић из Сокоца успио је да споји за многе неспојиво, с једне стране математику, физику и информатику, а с друге неизмјерну љубав према српском језику, писаној ријечи и поезији.
То што воли и науку и умјетност сматра кључем свог успјеха.
“Када у једној области можда нисам толико успјешан, пребацим се на другу и одмах се све посложи и дође на своје мјесто. Ако његујемо све стране, онда смо комплетни, а самим тим и успјешнији у животу”, каже Ђорђе.
Додаје да у овом тренутку жели да да свој допринос науци, што је и био разлог да своје школовање настави на Електротехничком факултету Универзитета у Источном Сарајеву.
“Када сам размишљао о томе чиме желим да се бавим у будућности, схватио сам да треба да изаберем факултет који ће ми понудити посао у којем могу да се усавршавам и који ће ми сваки дан донијети неки нови изазов. Сматрам да је ЕТФ идеална подлога за то јер, поред тога што нуди знање из више области природних наука, мислим да пружа и свијетлу будућност о питању егзистенције”, наглашава Ђорђе.
Ипак, признаје да не би био потпун без умјетничке стране.
“Волио бих да студије успјешно приведем крају, а након тога да се усавршим на пољу књижевности јер ми је велика жеља била и да се упишем на факултет за српски језик и књижевност”, прича овај младић за “Глас”.
У свијету поезије плива од четвртог разреда основне школе.
“На почетку су то биле кратке приче и пјесмице у којима сам писао о животињама, људима и осјећањима. То су били моји првенци који су изњедрили књигу “У загрљају живота”. Велику захвалност дугујем наставници Наташи Цвијетић јер смо објединили радове који су настали у периоду од четвртог до седмог разреда, чиме је настала моја прва књига”, наглашава Ђорђе, чија би и друга књига требало ускоро да угледа свјетлост дана. Основни мотиви његовог стваралаштва везани су за природу и породицу, за коју каже да је највећи поклон од Бога, а посебан дио јесу родољубиве пјесме. Како каже, оне представљају његов лични печат и оду отаџбини којој припада цијелим својим бићем.
“Свака родољубива пјесма је потврда колико је отаџбина битна за човјека и колико утиче на наше животе, јер нам је она заправо друга мајка. Срби су кроз историју познати као добри ратници, а разлог за то је тај што срцем љубе отаџбину и чувају је. Зато сматрам и да је нама младима задатак да очувамо култ свијетле мајке отаџбине, али на лијеп и позитиван начин и да показујемо људима и народима око нас колико волимо и његујемо оно што имамо”, каже Ђорђе.
Прву награду за књижевно дјело добио је са 12 година.
Иако признања нису у првом плану, наглашава да му је драго што је његов рад препознат у мјесту у којем живи, што је само по себи највећа награда.
“Битно ми је да имам подршку људи око себе, јер тада имам простор да идем на више циљеве. Свака награда је потврда да се труд цијени, а у току свог школовања освојио сам 40-ак награда за литерарно и ликовно стваралаштво и око 20 награда са такмичења у наставним предметима”, испричао је Ђорђе.
За крај разговора за наш лист истиче да млади, чиме год да се баве, морају дати свој максимум, те да је најбитније у сваком послу пронаћи аутентичност и оно што ће нас издвојити.
“Самим тиме не зависимо од других и можемо постати задовољни својим животом, а када смо задовољни, стичемо предуслов да будемо подршка и извор љубави другим људима”, закључује овај младић.
Спортске лекције
У току основног школовања Ђорђе је остварио и запажене резултате на пољу спорта, али се због обавеза морао одрећи тог задовољства.
“Моја прва љубав била је атлетика. Научила ме како да трпим пораз и из њега извучем најбоље, што ми је касније била једна од најважнијих лекција у животу. Бавио сам се и стоним тенисом у којем сам имао много успјеха и негдје ми је у души остао жал што се и данас не бавим активно спортом. Међутим, схватио сам да баш због тога што су ми ти спортови донијели многе лекције у животу не смијем да посустанем и ово што сада радим самим тиме обесмислим”, говори овај талентовани младић додајући да ће се спорту сигурно вратити чим испуни своје тренутне замисли.
