Чланови Удружења „Источна алтернатива“ и група грађана данас су одали почаст убијеним Србима у сребреничким логорима, код зграда бивше полицијске станице и Основног суда, у којима су Срби мучени, клани, набијани на ражањ, поткивани и умирали на највећим мукама.
Предсједник „Источне алтернативе“ Војин Павловић рекао је Срни да у Удружењу имају податке и доказе да су у бившој полицијској згради мучени и звјерски убијени Милисав Миловановић, Богдан Живановић, Костадин Поповић, Драгутин Кукић, Бранко Секулић, Драган Илић, Јаков Ђокић, Миломир Ђукић и Мирко Марковић и још многи за које се не зна гдје су тачно убијени након мучења у овом објекту.
Он је истакао да су Срби ту ситематски убијани, а да је уништавано све српско, те да је обавеза потомака, српског народа и власти да та мјеста обиљеже јер о тој истини треба да се прича, не смије се скривати и заборавити да се не би поновила.
„Злочин су починиле све зараћене стране у БиХ, али за злочине над Бошњацима Срби су осуђени на више стотина година, а за злочине и масовна убиства Срба није нико. То показује како је радило хашко и како ради правосуђе БиХ и потврђује њихову пристрасност и необјективност, те правну тортуру коју спроводе над припадницима српског народа“, навео је Павловић.
Он је указао на апсурд да судови хоће да пишу историју умјесто научника и историчара, а тенденциозне судске пресуде и неистину желе да претворе у историјске чињенице, што је недопустиво.
Павловић тврди да су у Сребреници почињени злочини над припадницима оба народа, али да су процентуално више настрадали Срби и да се то може лако израчунати и доказати када се упореди број припадника сваког народа на попису 1991. године и број погинулих.
„За злочине почињене над заробљеним или Србима који су на почетку рата остали лојални муслиманској власти, а сви су завршили у сребреничким казаматима, одакле су само ријетки размијењени и кратко након тога умрли од посљедица тортуре, нико није одговарао, као ни за остале злочине над Србима у Подрињу, што је жалосно и срамота правосуђа“, истакао је Павловић.
Према његовим ријечима, „Источна алтернатива“ наставља борбу за истину, које се не треба плашити, а истина је да су у овим објектима били логори у којима су мучени и убијени Срби.
Из овог удружења траже од правосуђа да одговарају они који су мучили и убијали недужне Србе у овим логорима без суђења и доказивања било какве кривице. „Мучили су их и убијали из обијести и мржње само зато што су били Срби“, навео је Павловић.
Чланови овог удружења већ 13 година 13. јула одају почаст жртвама, прислужују свијеће за покој душа убијених и полажу цвијеће код тих објеката тражећи да се овај датум уврсти у календар значајних историјских датума.
Павловић је навео да 13. јула одају почаст јер се тог датума 1992. године сазнало да је група Срба, који су живи заробљени на Петровдан у селу Залазје, одведена у Сребреницу.
„Касније је потврђено да су одведени у бившу зграду полиције гдје су испитивани, мучени и ту им се губи траг. Десеторица од 22 нестала на Залазју још није пронађена“, подсјећају из „Источне алтернативе“.
Павловић је и данас поновио да у „Источној алтернативи“ сматрају да је најбољу оцјену о јулским догађајима око Сребренице 1995. године дао холандски пуковник у саставу УНПРОФОР-а Томас Кереманс као очевидац који је написао да су Срби бриљантно ослободили Сребреницу, а то тврде и други представници међународне заједнице који су у току рата били у БиХ и у Сребреници међу којима и Филип Морион.
