Мироч је планина у источној Србији, која се простире између Доњег Милановца и Текије у Неготинској крајини.
Најистуренији дио источне Србије и најзападнији дио Ђердапског планинског масива представља Мироч. Највиши врх ове планине је Велики Штрбац, са надморском висином од 768 метара. Простире се на скоро 500 километара квадратних и на њој се налази 14 села.
Мироч обухвата врхове Велики и Мали Штрбац, који припадају резервату природе у оквиру Националног парка Ђердап. Даље, ту су планински висови Мали вис, Високи Чукар, Чаршија и Главица, као и висоравни: Килома, Бељан, Алун, и Мирочка висораван. Планина је веома богата пећинама, вртачама и увалама, као и другим спелео објектима, којих има преко шездесет. Већина ових објеката није довољно истражена или није истражена у потпуности, јер је веома тешко доћи или ући у њих. Истражени су објекти попут пећина Градашнице и Лазареве пећине, које представљају право богатство Мироча. Планина је позната и по великом броју понора и на њој се налазе неки од најдубљих понора у Србији.
Одувијек је имала важну стратешку улогу захваљујући свом географском положају. У римско доба, преко планине је пролазио римски пут, који је представљао транспортну везу са истоком. Римљани су планину називали „Унум“, што би у преводу значило прва, једна или једина.
Римски пут изграђен је за вријеме владавине императора Тиберија. Изградњом овог главног пута, Римљани су пресјекли и скратили пут до Ђердап утврђења. На Мирочу се налазио велики број објеката, чија је намена била заштита овог римског пута. Утврђење „Герулатис“ налазило се у самом срцу планине, а његови остаци се могу видјети и данас, испод села Мироч. У римско доба Мироч је био лијечилиште и ваздушна бања, коју су ратници користили као мјесто за опоравак. Још из тог доба је позната љековитост мирочких трава. Такође, љековитост мирочке љековите траве спомиње се и за вријеме турске владавине. Занимљиво је да један дио народне епске пјесме „Марко Краљевић и вила“ говори управо о тој трави, наводи портал Лепоте Србије.
За планину Мироч се везује једна веома занимљива народна легенда. На планини се налази Марков камен, то јест мјесто гдје се некада налазио велики камен са утиснутим коњским копитом. Вјерује се да се ради о копиту Марковог коња Шарца. Тај камен је разбијен, али то мјесто и даље носи тај назив.
У центру села Мироч се налази бунар, за који се вјерује да је био бунар Марка Краљевића. Веома интересантна је чињеница да овај бунар не пресушује никада, па чак ни у најсушнијим годинама.
