У Народној библиотеци „Бранко Чучак“, у оквиру свечаности поводом Дана и крсне славе општине Хан Пијесак – Светог великомученика Пантелејмона, отворена је изложба „Митрополити дабробосански“ аутора Радована Пилиповића, директора Архива Српске православне цркве у Београду.
Пилиповић је рекао новинарима да Архив традиционално сарађује са Митрополијом дабробосанском и да у оквиру те сарадње са Народном библиотеком на Хан Пијеску покушава да представи културно насљеђе које је духовно уткано у идентитет српског народа.
Он је истакао да су за ову годину изабрали да представе историјске и оне репрезентативне портрете митрополита који су сачувани, а који говоре о Митрополији дабробосанској.
– У питању је 14 архијереја о којима имамо сачуване документарне изворе, односно визуелни приказ њиховог изгледа, тако да то покрива историју Митрополије од Пећке патријаршије, преко управе Цариградске патријаршије до аустроугарског раздобља и савременог доба – навео је Пилиповић.
Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански Хризостом изразио је задовољство што је на Хан Пијеску уприличена овако важна изложба, те присутне упознао о историји настанка Митрополије дабробосанске.
Митрополит Хризостом напоменуо је да је назив дабробосанска настао комбиновањем придјева дабарски, према имену подручја Дабар како се у средњовјековној Србији називало подруче данашњих општина Пријепоље, Рудо и Вишеград, додавши да је сједиште Митрополије било у манастиру Светог Николе у Бањи код Прибоја.
– Историјским околностима насталим падом српске државе, те ширењем епархије Дабарске широм Босне до Саве и Уне, па чак и до Баније и Кордуна, дошло је до спајања двије епархије у дабробосанску – рекао је митрополит Хризостом.
Митрополит Хризостом истакао је да је од 1992. године дио те митрополије одвојен и да је основана Епархија милешевска, али да Митрополија дабробосанска и даље у свом називу носи историјску чињеницу о Српској православној цркви на овим просторима.
Говорећи о својим претходницима, митрополит дабробосански је истакао да су то биле духовне, моралне и националне величине, истичући да је сваки од њих, на свој начин и у своје вријеме, много учинио за Српску православну цркву и свој народ.
– Апелујем на сва вас да се заједно заложите за напредак Хан Пијеска у стварању нових вриједности за шта треба пуно радити и радујемо се да ова изложба доприноси томе – истакао је митрополит Хризостом.
Директор Народне библиотеке Озренка Ђурић Радуловић рекла је новинарима да је изложба уприличена поводом Светог великомученика Пантелејмона – крсне славе цркве посвећене овом светитељу и општине Хан Пијесак зато што су духовни пастири, митрополити Српске православне цркве одржали националну и културну свијест свог народа.
– Наши митрополити и часни оци знали су како да своје стадо очувају на православном путу, знајући куда иду и чему уче свој народ – нагласила је Радуловићева, додајући да Митрополија дабробосанска осам вијекова свијетли на овим просторима.
Она је рекла да је из угла библиотекара посебно важна издавачка дјелатност Митрополије, те да су зачеци издавалаштва у Митрополији дабробосанској били листови „Источник“, „Братство“ и „Нови источник“ – најчитанија и једина црквена штампа у БиХ од 1887. до 1941. године.
Изложбу „Митрополити дабробосанки“ посјетиоци могу погледати у Библиотеци сваког радног дана до 15. августа, након чега ће бити поклоњена Цркви Светог Пантелејмона на Хан Пијеску.
