Скупштина српског народа у БиХ, проглашена је 24. октобра 1991. године, након што су 14. октобра српски посланици прегласани у тадашњој Скупштини СР БиХ. За првог предсједника Скупштине српског народа у БиХ изабран је Момчило Kрајишник.
Од њеног проглашења, административно сједиште Скупштине било је у Сарајеву, да би након избијања ратног сукоба било измјештено на Пале, а од 1998. године сједиште Народне скупштине Републике Српске премјештено је у Бањалуку, гдје се и данас налази.
Посланици Народне скупштине су 9. јануара 1992. године усвојили Декларацију о проглашењу Републике српског народа БиХ и тај дан се у Републици Српској обиљежава као Дан Републике.
Народна скупштина је 28. фебруара 1992. године донијела Устав, као утемељење правне моћи, сигурности, легалитета и легитимитета Републике Српске.
По окончању ратних дејстава, а након потписивања Дејтонског мировног споразума 1995. године, Народна скупштина преузима примарну одговорност спровођења нормативне државне реизградње и обнове.
Народна скупштина Републике Српске је законодавни орган у структури власти Републике. Обављајући нормативне, контролне, регулаторне и изборне функције из своје надлежности, централна је институција парламентарног уређења Републике Српске.
Према савременим парламентарним принципима, састав Скупштине чине 83 народна посланика, изабрана на непосредним парламентарним изборима.
Први послијератни избори одржани су 1996. године. До тада, Скупштину су чинили посланици који су били изабрани на првим вишестраначким изборима у БиХ 1990. године, као посланици тадашње Скупштине БиХ.
До 2002. године, народни посланици бирани су на мандат у трајању од двије године, а од 2002. на четворогодишњи мандат.
Народна скупштина до сада је имала девет сазива, а садашњи 10. сазив конституисан је на основу избора одржаних 7. октобра 2018. године и чини га 28 посланика СНСД-а, 13 СДС-а, осам ДНС-а, седам ПДП-а, седам СП-а, по четири посланика НДП-а, Уједињене Српске, Демоса и Заједно за БиХ, те два самостална посланика.
