На 65. Међународном сајму књига у Београду, данас је представљен Трећи том Енциклопедије Републике Српске Академије наука и умјетности Републике Српске, за коју је предсједник те академије Рајко Kузмановић, рекао да треба да допринесе ширењу знања о Српској и заштити њеног идентитета, језика, писма, историје, културе, традиције.
Kузмановић је навео да Енциклопедија треба да послужи као лична карта, незаобилазан приручник систематизованог знања из разноврсних научних дисциплина, културе и умјетности.
Он је истакао да је у изради Енциклопедије, посвећена значајна пажња историјским чињеницама, јер, како је подсјетио, није непознато да многи квази-историчари у неким бившим републикама Југославије, а посебно у Сарајеву, настоје да дисквалификују оно што је српско и што припада Републици Српској.
„Зато Енциклопедија те неистине обесмишљава, приказујући истину на бази провјерених података. Из тих разлога наведено је много података о култури српског народа. Посебан значај Енциклопедије је што обрађује сва насељена мјеста у Републици, којих има 2.696“, рекао је Kузмановић на промоцији.
Он је навео да трећи том обухвата 1.453 одреднице на 766 страница.
Академик Драго Бранковић, рекао је да трећи том Енциклопедије обухвата одреднице које почињу словима Д, Ђ, Е и Ж и објављен је крајем 2020. године, али није тада промовисан због вируса корона.
Бранковић је навео да трећи том има 589 фотографија и 17 карата и да је највећи број одредница, 23 процента, о насељеним мјестима, 18 одсто одредница је из историје, 13 одсто из образовања, 7,04 из спорта и 5,52 војске, а има и одредница из умјетност, културе и других области, те да је то слично структури прва два тома.
Овај том има и већи број одредница са уграђеним пододредницама, а такав карактер имају одреднице о Другом свјетском рату, епархијама Српске православне цркве, државе, демократије, градовима Добоју и Дервенти, „Електропривреди Републике Српске“ и друге.
„Посебно је значајно и што су у Енциклопедији уврштена насељена мјеста која су према посљедњем попису и стању на терену тренутно опустјела, без становника, али наша је жеља, пошто је то територија Републике Српске, да се у догледно вријеме врати живот у та села“, рекао је Бранковић.
Он је навео да су обрађени и догађаји и личности свих националних припадности, који су битно утицали на збивања на подручју Републике Српске.
У писању овог тома учествовало је 16 редакција или 336 аутора из различитих области рада и стваралаштва, а објављивање четвртог тома Енциклопедије Републике Српске, очекује се до краја ове године.
У сали „Борислав Пекић“ на београдском сајму, данас је представљено и неколико публикација Академије из области медицине, умјетности, привреде и пољопривреде.
Чланови Академије наука и умјетности Републике Српске, представили су данас и издања Академије зборник радова „Савремени материјали“ и часопис „Савремени материјали“, монографије „Рехабилитација послије можданог удара“ и „Новине у дијагностици, лијечењу и превенцији акутног коронарног синдрома“.
Представљена је и монографија о академском сликару Миливоју Унковићу „Унковић“, као монографије „Ограничења и изазови у биљној производњи“, „Од генетике и спољне средине до хране“, „Перспективе развоја прехрамбене индустрије“ и „Биомаса у одрживом кошићењу обрадивог земљишта“.
