На данашњи дан 1918. године капитулирала је Турска, која је у Први свјетски рат ушла на страни Централних сила, чиме је окончано Османско царство.
Турска је на основу чина капитулације морала да распусти војску, отвори победницима пролаз кроз Црно море, пристане на заузимање Цариграда и Босфорског мореуза, повуче се из Арабије, Месопотамије, Сирије, Јерменије и дела Киликије.
На врхунцу своје моћи, Отоманско царство је обухватало Анадолију, Блиски исток, део северне Африке и југоисточну Европу. Османску државу су основали припадници Огузо-Турака, предвођени емиром Османом Газијем, по коме је држава и добила име, а владари су долазили из династије Османлија.
У дипломатским круговима, Отоманска држава се често називала Висока капија или само Порта, што је дошло од француског превода османске речи „Баб-и-али“, што значи „висока капија“, након церемоније дочека страних амбасадора која је султан држао на улазу у палату.
Ова свечаност тумачена је и као тумачење положаја османске државе на прелазу из Европе у Азију.
У Првом светском рату, османска држава у колапсу придружила се Централним силама у последњој нади да ће продужити своје постојање.
Током рата, Турци су углавном били на блискоисточном фронту, покушавајући да одбрани своје резерве нафте од Британаца и да спрече руске продоре преко Кавказа.
Међутим, колонијалне силе су потпуно уништиле Отоманско царство, одневши све што су Османлије имали ван Анадолије, укључујући и велике поседе у Анадолији, која је била регион са највећом концентрацијом етничког турског становништва.
Мустафа Кемал Ататурк, турски генерал у Првом светском рату и критичар османске власти, омогућио је успостављање модерне турске државе 1923. године, која је настала од остатака некадашњег Османског царства. /крај/нт
