Дан примирја у Првом свјетском рату обиљежава се и ношењем амблема на којем је Наталијина рамонда.
Наталијина рамонда биљка је вишеструке симболике за српски народ. Ова заштићена врста позната је и као цвијет феникс и говори о српском народу и искушењима кроз која је прошао у Великом рату.
Овај цвијет пронашао је у околини Ниша 1884. године Сава Петровић, дворски љекар краља Милана Обреновића, и дао му име по краљици Наталији Обреновић.
Занимљиво је да, и када се потпуно осуши, чим се мало залије, може поново да оживи.
Наталијина рамонда се налази на списку ријетких биљака Европе, а у Србији је заштићена врста, као природна ријеткост.
Станиште јој је у пукотинама кречњачких стијена на надморској висини од 350 до 2.150 метара, на примјер на Сувој планини, у Сићевачкој клисури.
Може се наћи и на врху Кајмакчалана, гдје су се водиле тешке битке у Великом рату.
Преживјела је ледено доба и потом се повукла у скривене дијелове Балкана.
Наталијина рамонда цвјета од друге половине априла до прве половине маја.
