Из Министарства су додали да одређен број дјеце која имају проблеме у развоју говора и језика није прошао процјену стручне комисије, док су неки у периоду опсервације или имају и друге сметње које су примарно наведене од школа.
У основним школама у Српској запослено је укупно 14 логопеда, као других стручних сарадника, а Законом о основном образовању и васпитању није прописана обавеза ангажовања логопеда у свакој школи, док стручне послове обављају педагог, психолог, дефектолог, односно специјални едукатор-рехабилитатор, социјални радник и библиотекар.
Свака школа која има 24 одјељења може правилником о организацији и систематизацији радних мјеста систематизовати радно мјесто психолог, дефектолог/логопед или социјални радник, а у складу са својим потребама.
Из Министарства просвјете и културе наводе да многе васпитно-образовне установе немају запослене стручне сараднике, због чега је законским рјешењима дефинисано да школе за дјецу са сметњама у развоју и установа социјалне заштите могу бити ресурсни центри који пружају помоћ предшколским установама и основним школама у раду са дјецом са сметњама у развоју.
Логопед Јелена Салић рекла је Срни да бројни узроци утичу на појаву сметњи у говорно-језичком развоју, а један је и изложеност дјеце новим технологијама као што су телевизор, мобилни телефон, таблет, компјутер, цртани филмови на страним језицима.
“Један од фактора је и све већа заузетост родитеља на послу и неквалитетно провођење заједничког времена са дјецом. Дјеца брзо савладавају нове технологије, лако науче да дођу до њима занимљивих садржаја, али је та комуникација једносмјерна, без интеракције и не води ка развоју”, истакла је Салићева.
Она је додала да је учесталост говорно-језичких поремећаја у сталном порасту, те да је у домаћем окружењу та заступљеност у популацији већа од 50 одсто.
Према њеним ријечима, у предшколском узрасту најзаступљенији су поремећаји изговора гласова /више од 40 одсто/, специфични језички поремећаји више од три одсто, поремећај аутистичног спектра два одсто, те поремећај флуентности говора два одсто.
“Код многе дјеце се у предшколском узрасту не утврди говорно-језички поремећај, али се могу наћи симптоми или стања која се у школском узрасту могу довести у везу са потенцијалним узроком неуспјешности у савладавању вјештина читања и писања као и специфичним сметњама у учењу”, навела је Салићева.
Говорећи о пружању адекватне помоћи и превенцији, Салићева је истакла да недостатак очекиваних показатеља на одређеном узрасту може указати на појаву сметњи и ограничења у каснијем развоју што може довести и до сметњи у говору и језику као аспекту дјечијег развоја.
“Овим праћењем требају бити обухваћена сва дјеца, а нарочито она која су рођена са одређеним неуролошким и другим сметњама, пријевремено рођена дјеца, близанци. На тај начин дјеци се обезбјеђује правовремена и адекватна стимулација, а родитељима се указује на начине на које могу подстицати дијете током игре и обављања свакодневних активности око дјетета и са дјететом”, рекла је Салићева.
Она сматра да је потребно стварати повољно окружење за раст дјетета које ће пружити довољно активности, кретања, игре, интеракције са одраслима, а првенствено са родитељима и другом дјецом, као и ограничити вријеме пред екранима и пасивним стимулацијама.
Салићева је нагласила да родитељи требају потражити савјет и стручну помоћ уколико примијете било какво одступање у интеракцији са дјететом, реакцијама, комуникацији или вербалном експресијом дјетета.
