Синоћ је у 22:36 наступио зимски солстициј, односно тренутак у ком Сунце у својем привидном кретању досеже своју најјужнију тачку.
Званично је почела зима, што значи да нас од данас чекају дужи дани и дани с више дневног свјетла. Прошла ноћ на сјеверној Земљиној полулопти била је најдужа, а дан најкраћи.
Под тим се мисли на период од изласка до заласка сунца.
Јуче је сунце изашло у 7:34, а зашло је у 16:15. Дан је трајао готово седам сати краће него ноћ.
Али након солстиција дани ће постајати све дужи тако да ће се залазак сунца до краја године помјерити на 16:20 и биће пет минута више дневног свјетла.
Шта је зимски солстициј?
Датум зимског солстиција, најкраћег дана у години на сјеверној полулопти, најчешће се поклапа с првим даном зиме.
Датум зимског солстиција може варирати од 20. до 23. децембра. Зимски солстициј означава велику годишњу прекретницу, астрономски почетак зиме те прелазак у период када дани постају све дужи и свјетлији, а ноћи све краће.
Израз солстициј потиче од латинског јетика и значи „мировање сунца“. Зимски солстициј је догађај који су славили древни народи те их је ова појава избезумљивала. Због кратког дана у многим древним културама 21. децембар се славио као дан смрти и поновног рођења божанстава која су симболизирала плодност, свјетлост и Сунце.
На јужној полулопти најдужи дан у години
Док је код нас јуче био најкраћи дан, ситуација је потпуно другачија на јужној полулопти, гдје живи само десет одсто свјетске популације.
Тамо зимски солстициј означава најдужи дан у години и почетак љета.
Сви они који живе унутар Арктичког круга током солстиција неће ни видјети Сунце јер код њих сад влада поларна ноћ.
