Градоначелник Источног Сарајева Љубиша Ћосић, изјавио је да би градоначелник Сарајева Бењамина Kарић, требало да, као свака политички нормална и освијештена особа, поштује право других да славе оно што желе.
„Kарићева као градоначелница има право на своје мишљење, али ја никада не коментаришем ни дан Федерације, нити дан града Сарајева 6. април, који је заједнички датум свих нас. Оно што најмање има право јесте да она коментарише Дан Републике Српске који очигледно не воли“, рекао је Ћосић Срни.
Kоментаришући наводе Kарићеве, да се „неуставно обиљежавање 9. јануара сели у Источно Сарајево, на капије града који је био под терором агресора и под најдужом опсадом“, Ћосић је напоменуо да се Дан Републике Српске слави у Источном Сарајеву и да га славе људи који су становници Републике Српске и који је воле.
„Њено мишљење не треба да занима било кога у Републици Српској. То Сарајево је једнако моје колико и њено, односно више моје него њено. Али, сад је она градоначелница и живи у граду који су стварали наши родитељи“, рекао је Ћосић.
Он је истакао да Срби сада имају своје Источно Сарајево које граде, воле и посвећени су њему.
„Свако добро желимо Сарајеву које је поред нас, ни на који начин га нећемо осуђивати, нека иду својим правцем“, додао је Ћосић.
О најављеним протестима сутра у Сарајеву због обиљежавања 9. јануара, Ћосић је рекао да је „право других да протестују у својој авлији“, али да су ти протести апсурд друштва које се зове БиХ, јер нису спремни да пожеле добро онима који живе поред њих, ма колико се разликовали.
Он је рекао да подржава све што је добро за Kарићеву и за становнике Сарајева.
„Никада им нећу желити лоше, а они протестима показују колико желе лоше људима поред њих. Све то говори о томе колико је пројекат звани БиХ немогућ“, поручио је градоначелник Источног Сарајева.
Осврћући се на њене наводе да српска страна онемогућава постављање споменика краљу Твртку Првом Kотроманићу у Сарајеву, Ћосић јој је поручио да се мало позабави историјом која говори да је он био краљ и Србије и Босне и да је крунисан у манастиру Милешева 1337. године.
„То говоре историјски подаци, то није никакав ревизионизам, али оставимо то историчарима“, нагласио је Ћосић.
