Градска управа предано ради на томе да будућим генерацијама буде остављен успостављен систем културе сјећања. У овој години биће завршен најзначајнији такав пројекат – Меморијални комплекс посвећен страдању сарајевских Срба, рекао је градоначелник Источног Сарајева Љубиша Ћосић.
Градоначелник Источног Сарајева Љубиша Ћосић најавио је да ће 13. марта бити обиљежено 30 година од настанка града који је бедем Републике Српске.
Ћосић је у интервјуу Агенцији СРНА рекао да ће тог датума, када је 1993. године званично донесена Статутарна одлуке о организацији српског града Сарајева, бити одржана свечана сједница Скупштине града на којој ће бити донесена резолуција о будућим правцима развоја Источног Сарајева.
„Источно Сарајево је млад град. Имали смо генерације које су стварале тада Српско Сарајево, имамо генерацију која је била омладина током рата и данас је у пуном замаху и сада треба направити преломни моменат када се нешто препушта млађој генерацији. Та генерација, која ће за петнаестак година преузети управљање процесима, мора имати успостављен систем“, рекао је Ћосић.
Он је истакао да је будућим генерацијама посебно потребно оставити успостављен систем везан за културу сјећања, те да Градска управа предано ради на томе и да ће неки од најзначајнијих пројеката бити завршени у овој години.
Ћосић је најавио да ће отварање најзначајнијег пројекта културе памћења – Меморијални комплекс посвећен страдању сарајевских Срба, бити 17. септембра, на крсну славу града – Светог свештеномученика Петра Дабробосанског.
„Споменик Белом анђелу и рељефни прикази Старе цркве на Башчаршији, Саборне и Цркве Преображења Господњег се већ раде. Пројектна документација се приводи крају и сви неопходни споразуми су у току“, рекао је Ћосић и додао да ће ове године бити завршен и споменик у оквиру порте цркве Светог Илије на Лукама, а који ће бити посвећен свим Србима требевићког краја страдалим у 20. вијеку.
Он је изразио увјерење да ће бити завршена и пројектна докуменатција за пасарелу која ће повезивати општине Источно Ново Сарајево и Источна Илиџа.
Ћосић је рекао да је расписан и јавни конкурс за литерарне радове из области меморијализације културе памћења.
„Настојимо у овој области успоставити систем. Све до сада, нажалост, имамо ситуацију да се људи баве спорадично. Сада је потребно физички идентификовати споменике културе памћења и идентификовати и одредити људе који ће се бавити тиме. Све што је ад хок, привремено и повремено, то није добро“, констатовао је Ћосић.
Он је рекао да је спремна и документација за изградњу парка великана здравства у кругу Болнице „Србија“.
„У фази смо добијања грађевинске дозволе и чим је добијемо, одмах крећемо са радовима“, најавио је Ћосић.
ТРЕБЕВИЋ – ПАРК ПРИРОДЕ
Говорећи о проглашењу Требевића Парком природе, Ћосић је најавио да ће до краја марта бити завршене активности у вези са оснивањем заједничког предузећа које ће управљати Парком природе који се простире на три општине града Источно Сарајево.
„Системско, квалитетно и институционално управљање Требевићом је неопходно да би се уредила правила на планини. Циљ је да се заштите и биљне и животињске врсте“, рекао је Ћосић.
Он је нагласио да ће проглашење Требевића Парком природе допринијети већем броју туриста, а најавио је и увођење нових туристичких услуга.
„Сигуран сам да ће први резултати бити видљиви 2024. године“, рекао је Ћосић.
ИЗУЗЕТНО УСПЈЕШНА ПРОШЛА ГОДИНА
Ћосић је рекао да је прошла година била са највећим извршењем буџета Градске управе од када постоји.
„Активности Градске управе су огромне и у току прошле године функционисала је сасвим добро. Мислим да ћемо имати извршење буџета изнад 16.000.000 КМ“, навео је Ћосић.
Он је истакао да су прошлу годину обиљежила и рекордна издвајања средстава за све сегменте становништва.
„За спорт смо издвојили 460.000 КМ, за невладин сектор 170.000, 100.000 КМ за културу, више од 100.000 КМ за стипендије, те за инвестиције око 1,5 милиона КМ без икаквог задужења. Гдје год је Градска управа имала обавезу да издваја средства, издвајала је рекордно“, рекао је Ћосић и додао да су покренуте и нове активности, чији ће се резултати осјетити, како ове, тако и наредних неколико година.
Ћосић је посебно нагласио да су завршене активности на изради стратегије развоја Града за период од 2023. до 2029. године.
„Надам се да ће на наредној Скупштини бити усвојен приједлог стратегије развоја“, рекао је Ћосић и додао да је Градска управа у прошлој години имала контакт са свима.
„Имали смо контакт са Владом Републике Српске, са руководством Српске, међународним организацијама и компанијама. Градску управу смо у потпуности укључили у живот свих становника Источног Сарајева“, рекао је Ћосић, који је дужност градоначелник овог града преузео 2. фебруара 2021. године.
ИСТОЧНО САРАЈЕВО – БЕДЕМ СРПСКЕ
Градоначелник је подсјетио да је у развоју Источног Сарајева, осим Владе Републике Срспке, изузетно значајна и улога руководства Србије, те да је Србија, свјесна значаја овог града, у овај град у посљедњих пет година уложила више од 10.000.000 евра.
Он је подсјетио да је Србија уложила више од 100.000.000 КМ и у пројекат изградње Српског Сарајева.
„Убијеђен сам да ће и у будућности њихова подршка бити усмјерена према нама, јер је руководство Србије препознало значај града, бедема Републике Српске. Знам да руководство Србије планира на прољеће посјету Републици Српској и да ће у фокусу бити и неке од општина у саставу Источног Сарајева. Највише бисмо вољели да посјете свих шест општина, али добро је и ако је једна. То је значајно“, рекао је Ћосић.
Он је истакао да однос међу градским општинама функционише и да се константно ради на унапређењу.
„Наших шест општина заједно са градом су предност. Ја бих свим локалним заједницама у Републици Српској, које по величини то могу, препоручио да имају општине у саставу града као што ми имамо. То је плус за динамичнији развој“, рекао је Ћосић.
Градска управа, ослоњена на Владу Републике Српске и подршку из Србије, истиче Ћосић, може напријед.
„Влада Републике Српске мора, а мислим и да јесте, свјесна значаја Источног Сарајева и његове позиције. Овдје је била ливада. Ниједна општина, која је данас у саставу Источног Сарајева, ни близу није изгледала као што данас изгледа у саставу града“, нагласио је Ћосић.
