Предсједник Републике Српске Милорад Додик поручио је вечерас да Срби не смију насјести ни на какво братство и јединство које га је „дебело коштало“ и да је градња Српског Сарајева била најбоља могућа одлука.
Додик је у обраћању на свечаној сједници Скупштине града Источно Сарајево истакао да је Влада Српске од 2006. године до данас у инфраструктуру овог града уложила више од 350 милиона КМ и 200 милиона кроз подршку стамбеној изградњи путем Инвестиционо развојне банке.
Предсједнику Српске вечерас је уручено и специјално признање за допринос развоју града – Грб Града, а он је градоначелнику Источног Сарајева Љубиши Ћосићу поручио да у наредне три године град може рачунати на још 100 милиона КМ улагања у вриједне пројекте.
Он је подсјетио да је изграђена болница, пут према Јахорини, тунел Стамболчић, те изразио задовољство подршком коју Србија пружа и Источном Сарајеву и цијелој Републици Српској.
„Свака општина у Републици Српској треба да се захвали предсједнику Србије Александру Вучићу, јер је путем донације у свакој општини обезбиједио средства за неки од важних објеката. Ми гледамо у Србију. Понекад ми се чини да више волимо Србију него сами себе“, рекао је Додик у обраћању на свечаној сједници поводом 30 година од његовог формалног настанка.
Додик је рекао да су Источно Сарајево има велике изазове и да се може закључити да је Срба у Федерацији БиХ /ФБиХ/ све мање, а муслимана у Источном Сарајеву све више, те да треба осмислити начин на који ће овакво стање бити одрживо с обзиром на то да за Србе нема слободе тамо гђе нису већина.
„Побијени смо гђе нисмо имали државу, као што је случај био у Јасеновцу и на другим мјестима. Побијени смо и истјерани одавде, а данас у Сарајеву причају како су толерантни“, подсјетио је Додик.
Он је нагласио да оно што су Срби добили Дејтонским споразумом нико не може одузети по цијену да не буду у БиХ, као и да не постоји идеја о БиХ како је промовишу у Сарајеву.
„Она само има шансу да успије као дејтонска, састављена од два ентиета и три конститутивна народа“, рекао је Додик и додао да је имовина још један ударац на Србе.
Он је навео да Срби морају остати привржени ономе што пише у Дејтонском спорзауму, а то је да високог представника бирају потписници Анекса 10, што значи и Република Српска, потврђује га Савјет безбједности, али није се десило ни једно ни друго.
„Неки међу нама кажу: `Шта ту можемо, то је сила`! Али, није сила за мене ни за кога од нас, ни за Жељку /Цвијановић/, ни за Радована /Вишковић/ ни за /Зорана/ Тегелтију“, рекао је Додик.
Он је нагласио да Кристијан Шмит не може наметати законе Републици Српској, те да се неће примјењивати ни одлуке Уставног суда које су на штету српског народа, истакавши да нема љубави за БиХ.
„Све вријеме од Дејтона до данас не фунцкионише, џаба сила Америке и Европе, џаба све силе свијета, не може. Нема љубави за БиХ, пустите нас да се ујединимо са Србијом па ћете да видите како иде. Зашто ми то не смијемо имати као идеју, нисте ме ућуткали када сте рекли Додик говори антидејтонски. Ови горе сваки дан говоре о републици БиХ, и то је антитејтонски па нико није кажњен, само Додик и Жељка“, рекао је Додик.
На људима који живе на овим просторима, Додик каже да је озбиљна одговорност.
„Шта год говорили, по свим дефиницијама и међународном праву, Република Српска је држава, нема столицу у УН, али не мора, има Србија па ћемо лако“, рекао је Додик који је нагласио да се мора вјеровати у ту идеју као што је вјеровала генерација Војислава Максимовића.
Додик је подсјетио и на Србе који су затвору, називајући их јунацима који су животе подредили идеји која се зове Република Српска, те изразио увјерење да су младе генерације патриоте које ће знати штити Српску.
„Зато је моја обавеза и одговорност да не распирујем причу о рехабилитацији онога што се зове братсво и јединство. То је била заблуда свих, највише Срба“, констатовао је Додик.
Он сматра да су Срби 1918. године могли направити велику државу, али да то нису урадили, па су дошли комунисти, распарчали Србију.
Додик је навео да егзодус Срба није био само послије посљедњег рата, него и у вријеме Другог свјетског рата када је побијено све српско што се могло побити у Сарајеву и на романијском платоу, тјерајући народ према Дрини, до Брода гђе је за два дана убијено 6.000 Срба.
„То страдање је сакрила комунистичка власт и Тито који је тада био у Фочи и ставрао `фочанске прописе` и није хтио да гарантује безбједност српском збјегу који је са Романије кренуо тражећи заштиту од Францетића и његових јединица. Срби су морали да се врате и побијени су“, подсјетио је Додик.
Он се присјетио и када је супервизијом Добриња одузета српском народу, те оцијенио да је најбоља могућа одлука градња Српског Сарајева.
„Морали смо реаговати на захтјеве људи, на оно што су они очекивали. Идеју о ставарању Српског Сарајева није напуштала ниједна политичка опција која је била на власти. Никада нисмо одустали од идеје која је конципирана тада у тешким околностима“, рекао је Додик и додао да је поносан што је дио тога.
Он је захвалио свим људима који су могли, а нису отишли са ових простора, него су остали и градили Источно Сарајево и Републику Српску.
„Професор Војо Максимовић је могао да оде на неке далеке дестинације, да настави свој научни ра, али је остао посвећен свом народу и сви остали који су радили на изградњи и конципуирању овог града“, рекао је Додик и закључио да је вјера српског народа већа од свих изазова.
