Од 23 земље ЕУ у којима је клевета кривично дјело, 20 држава су задржале као могућу казну затвор, објавио је Међународни прес институт у својој компаративној студији.
Институт, са сједиштем у Бечу, указао је да ова статистика постоји упркос јасном међународном консензусу, да затвор никада није адекватна казна за клевету.
Просјечна казна затвора изречена за клевету у земљама ЕУ износи двије године, док примјер Словачке указује да таква казна може износити до осам година, навео је Институт у свом компаративном прегледу из 2015. године на готово 90 страна под називом „Ван равнотеже: Закон о клевети у ЕУ – Упоредни преглед за новинаре, цивилно друштво и креаторе политике“.
Према италијанском Закону о штампи из 1948. године, новинари се могу суочити са до шест година затвора због клевете, док је према кривичном закону из Мусолинијеве ере, највиша казна била три године.
У Аустрији и Њемачкој најтежи облици клевете могу имати казну до пет година затвора.
„Затвор није једина архаична казна која је остала“, навели су из Института.
Из Института су указали да се у неким земљама ЕУ, они који су осуђени за клевету могу, под одређеним околностима, суочити са губитком политичких права, као што су право гласања или вршења јавних функција /Холандија и Шпанија нпр./ или губитком права на бављење одређеном професијом /Бугарска и Холандија нпр./
У Републици Српској у току је дискусија о измјенама Kривичног законика, који предвиђа клевету као кривично дјело уз новчане казне, умјесто прекршаја како је до сада било регулисано.
Овим законским измјенама у Републици Српској, није предвиђен затвор као могућа казна за клевету.
