Према подацима ЦЕМИ-ја основу 99,7 одсто обрађеног узорка Мило Ђукановић освојио је 35,3 одсто гласова, Јаков Милатовић 29,2 одсто.
Андрија Мандић добио је 19,3 одсто гласова, Алекса Бечић 10,9 одсто, Драгиња Вуксановић Станковић 3,2 одсто, Горан Даниловић освојио је 1,4 одсто, а Јован Радуловић 0,8.
Ко је Јаков Милатовић?
Основне студије у области економије завршио је на Економском факултету Универзитета Црне Горе, са просјечном оцјеном 10 и био је студент генерације. Добитник је бројних домаћих признања од Министарства просвјете, Универзитета Црне Горе, Министарства спољних послова и др, као и иностраних стипендија. Као стипендиста америчке владе провео је једну студијску годину на Универзитету савезне државе Илиноис, као стипендиста аустријске владе један семестар на Универзитету за економију и бизнис у Бечу, а као стипендиста Европске комисије једну студијску годину на Универзитету у Риму.
Магистарске студије у области економије завршио је на Универзитету Оксфорд и био је стипендиста британске владе.
Радно искуство започео је у НЛБ банци у Подгорици као дио тима за управљање ризиком, затим у Дојче банци у Франкфурту у тиму за процјену кредитног ризика земаља са фокусом на земље централне и источне Европе. Од 2014. године радио је у Европској банци за обнову и развој у тиму за економску и политичку анализу, прво као економски аналитичар за регион југоисточне Европе а након унапређења у позицију економисте покривао је земље Западног Балкана из канцеларије у Подгорици.
Године 2018. бива унапријеђен у главног економисту са задатком да покрива земље ЕУ, укључујући Румунију, Бугарску, Хрватску и Словенију из канцеларије у Букурешту.
Друга искуства и усавршавања стицао је кроз похађање програма и школа Уједињених нација у Њујорку, њемачке Фондације Конрад Аденауер у Подгорици, Амбасаде Црне Горе у Риму, Канцеларије за међународну сарадњу Економског факултета у Подгорици, Oxbridge Academic Programs у Оксфорду, Међународног монетарног фонда у Лондону, Лондонске школе економије и Универзитета у Пекингу, Лидерске академије Универзитета Стандфорд и Универзитета у Београду, и других.
Био је министар економског развоја у Влади Здравка Кривокапића.
Након пада Кривокапићеве владе, с Милојком Спајићем (министром финансија у тој влади) је основао Покрет Европа сад, који је добио назив по економском програму који је усвојила Кривокапићева влада тијеком свог једногодишњег мандата.
