Србин из Лепосавића Миљан Јовановић, некадашњи припадник Косовске полиције, који је јуче, како се испоставило, грешком ухапшен на административном прелазу Јариње, у емотивној исповијести за Косово онлајн препричао је шта му се дешавало од момента хапшења, па до тренутка када је данас пуштен на слободу.
– Јуче око 16.30 часова, приликом враћања из Србије, на административном прелазу Јариње заустављени смо на пункту Косовске полиције. Дао сам своја документа ради легитимисања и том приликом сам нагласио да постоји нека потерница за мене која је издата 2020. године, а исто тако сам нагласио да је грешка у питању. Полицајац који је узео моја документа убацио је у систем и видео је да ме потражује Специјални суд за организовани криминал. Нагласио сам да је то грешка и да се ради о другом лицу које се слично зове, а исто презива, али да нисмо истог датума рођења, године и месеца, већ да је тотално различита особа – објашњава Јовановић.
Како је додао, након тога му је речено да се паркира у десну зауставну траку за камионе и да сачека да се изврши детаљна провјера његовог идентитета.
– Радили су детаљну проверу, у међувремену дошао је други полицајац и одмах сам и њему рекао да обавесте Инспекторат и да ту годинама пролазим, да нисам имао проблеме, али сам исто тако био заустављан и раније, да су вршене провере и да сам увек након тога пуштан да наставим даље кретање. Међутим овог пута приликом детаљније провере стигао је неки позив, не знам одакле, само сам чуо, колико сам могао да разумем албански језик, да треба да се изврши моје хапшење – каже Јовановић.
Додаје да су се на вратима канцеларије појавила три припадника Росу и моментално му ставили лисице на руке, без образложења да је и због чега ухапшен.
– Упутили смо се према возилу полиције, које је било паркирано са десне стране контејнера, чак ми нису дали да јавим супрузи да сам ухапшен. Једноставно сам морао да подигнем руке да би видела лисице у тренутку и да би схватила да сам ухапшен. Сматрам да су ту прекршена моја основна људска права, право да кажем да сам ухапшен – додаје Јовановић.
Јовановић истиче да су ту била присутна и његова дјеца, која почела су да плачу.
– И да ме позивају тата пођи са нама кући. Супруга није знала како да крене са Јариња, па сам јој рекао да позове некога од родбине и да иду кући, сматрајући да је то исправно у том тренутку. Био сам под стресом као и цела породица. Малтене су ме угурали припадници Росу у возило, да нисам могао да кажем ништа. Питао сам где ме воде ништа нису одговарали. Дошли смо до импровизованог пункта на Јарињу недалеко од административног прелаза Јариње, где се налази погранична полиција и јединице Росу. У возило у ком сам био ушла су још два припадника Росу јединице. Ја сам се налазио у средини. Када смо наилазили на свако веће место један од њих је нон-стоп обавештавао где пролазимо, великом брзином су се кретали, све су претицали пред собом до Северне Митровице – каже Јовановић.
Како додаје, чак ни након што су га довели у полицијску станицу у Јужној Митровици, ништа му није саопштено. Иза тога су га припадници Росу одвели у притворски центар.
– Седам за сто скидам пертле, каиш и даље покушавам да им објасним да је грешка у питању на шта одговарају сутра ће то да се реши. Исписана ми је форма у притворској јединици у Јужној Миторивци, међутим сматрам да су мени прекршена основна људска права, да нисам добио лист о људским правима који је требало аутоматски да ми буде уручен приликом притварања. Полицајац који је био задужен за притворски центар долазио је често да ме обиђе. Био сам под видео надзором и нон-стоп је био укључен јак рефлектор, тако да целе ноћи нисам могао ока да склопим. Било је хладно, није имало грејање, спавао сам на бетонском кревету, крпе прљаве, покривао сам се јакном – каже је Јовановић.
Додаје да му је ујутру речено да ће да га одвезу у Суд за организовани криминал у Приштини у осам сати и да ће га тамо спровести припадници Росу.
– Целу ноћ нисам спавао, минути као године. Приликом доласка у Приштину отишли смо у суд у Ајвалији, нисам сигуран. Полицајци су се распитивали, а имао сам осећај да ни они не знају где ме воде. Полицајац у цивилу који је ту био рекао је да не треба ту да ме воде него у Суд за организовани криминал у центру Приштине. Дошли смо до те зграде, сели су ме без пертли, без каиша и дошли су неки људи, мислим да су тужиоци. Отишли су у канцеларију врло брзо су се вратили, били су коректни и питали су ме да ли си та особа, ја сам потврдио да нисам и да је моје име слично, на шта су одговорили да је у питању грешка – каже Јовановић.
Јовановић додаје да као бивши припадник полиције никад није имао несугласице ни са Србима, ни са Албанцима.
– Сарађивали смо коректно. Обављао сам свој посао коректно. Никад нисам имао проблема са службом. Још увек не знам да ли је исправљена грешка. Имамо доста родбине у Србији и сад не знам да ли да идем преко административног прелаза. Сада сам у дилеми да ли је то и даље у систему или је избрисано, ништа ми нико није рекао – додаје Јовановић.
Ппрема његовим речима, по повратку у полицијску станицу у Јужној Миторовици имао је осјећај да полицајци желе и даље да га провјеравају, иако је суд потврдио грешку и ослободио га.
– Са чуђењем су се односили према свему томе и постављали питања: ‘Па како? Ово се не слаже?’ Чекао се превоз да ме врате у северни део. Рекао сам ако неће нико да ме вози, ја сам слободан и волео бих да наставим даље, а могу и пешке. Пришао ми је полицајац са већим чином и рекао да сам слободан и да су ми обезбедили превоз. Сусрет са децом је био јако емотиван, тешка непроспавна ноћ за њих, али и за мене – истиче Миљан Јовановић.
