Професор Богословског факултета Дарко Ђого одржао је у Центру за културу и информисање у Фочи предавање “Брак, породица и смисао живота”, са којег је родитељима поручио да је најважније да, сталним поправљањем себе, формирају вриједносни систем код дјеце, не одустајући да их уче да разликују добро и зло.
Говорећи о негативном утицају медија, Ђого је напоменуо да садржаји филмова и свих већих серија, као што су Игре престола, разни варвари и викинзи, имају исто виђење живота у коме не постоје добро и зло.
“То је предуслов за сваку серију, за сваки жанр- да ли је то Београд на неком рубу, неки мафијаши, неки средњи вијек или будућност, али поука и порука тих медијских садржаја је идентична- да човјек треба да буде дезоријентисан, да је оријентација као таква немогућа. Сада долазимо до врло практичне моје сугестије- немојте да ми додатно дезоријентишемо дјецу. Ми смо склони да то радимо зато што видимо друштво које је често дезоријентисано”, рекао је Ђого.
Наводећи прaктичан примјер када се дијете жали родитељима зашто да буде поштено у школи, ако остали нису да би добили бољу оцјену, Ђого истиче да родитељи попуштају и дезоријентишу дјецу, упозоравајући да, одустајањем од учења дјеце да разликују добро и зло, одустају од Бога.
“Наравно да елементарно животно искуство јесте да се добро и зло не налазе у најчистијим облицима кроз читав живот. Кроз читав живот човјек је дужан да помало кроз искуство разазнаје границе добра и зла, прво у себи, па онда у свијету око себе, али ако ми непрестано сами дезоријентишемо нашу дјецу, ако ми ту поуку да не постоје добро и зло, исправно и неисправно, да не постоји ниједна врста трајне вертикале, простим ријечима- да не постоји Бог, ако то дјеци кроз најочигледније примјере саопштавамо непрекидно онда не можемо да се чудимо што они немају изграђен координатни систем у коме ће знати да постоји добро и зло, исправно и неисправно, фер и нефер, другарство и издаја, брачна вјерност и превара”, рекао је Ђого.
Пофесор Богословског факултета рекао је да се данас често чују савјети шта је све потребно одузети дјетету, да би оно било нормално.
Напоменуо је да није довољно само одузети дјетету телефон, а не понудити му други садржај, било да је то вожња бицикла, фудбал, читање књига или неки други користан садржај за шта је потребно уложити труд и својим примјером заинтересовати дијете.
“Шта ми то нудимо дјетету, како ми проводимо вријеме, како оно осјећа неку интимност са нама. Ми углавном сопствено вријеме за забављање купујемо дајући дјетету вријеме за забављање, односно телефон, и док ми посматрамо шести пут неку емисију о нечему што нас занима, дијете је на интернету”, каже Ђого.
Додаје да је важно да радимо на томе да дјеца буду комплетни људи, што је немогуће без исправљања самог себе.
Он је поручио да је најпогрешнији аксиом у породичним односима важност себе.
“Пунац, пуница, свекар, свекрва су криви зато што су криви у односу ка мени, па се често чује реченица “Ја са свекрвом немам добар однос, иако је она добра бака мојој дјеци”. Па, стани, пријатељу, најважније је да је она добра бака, ако је то добар дјед твојој дјеци, данас ријетко ко живи у експлицитној задрузи унутар које баш мора да носи психолошку тежину онога другог”, каже Ђого.
Он додаје да је та психолошка тежина више пројектована него што је реална.
“Ми се не виђамо толико са најближим рођацима, те су ситуације неупоредиво рјеђе и то је неупоредиво лакше носити него када се живјело у сеоској задрузи. Али у сеоској задрузи је постојала хришћанска вертикала, која може да се настави и може да постоји и данас, да живимо тако да су нам најважнији људи. Ако породицу чине људи који у њој живе, наши односи са другим људима око породице су одређени не тиме да ли је неко према мени груб или фин, него тиме на који начин се он односи према породици, према тој малој цркви”, поучава Ђого.
Он је упозорио да родитељи гријеше и на дјецу преносе и оптерећују их породичним проблемима и несугласицама из међусобних односа.
Ђого је поручио да брачни другови не би требало да буду записничари карактерних мана и лоших поступака свог супружника, те да ће онај ко је у љубави способан да мане супружника покрије љубављу, имати здрав брак и здраву породицу, а тиме и здрав град, државу и нацију.
“Ако си у стању да као брачни друг свједочиш најсвјетлије стране човјека с којим си изабрао да будеш једно, онда можеш да очекујеш да ће дијете и ту врсту способности да препочне од тебе. Ако ћеш ти непрекидно да будеш биљежник карактерних промашаја твог брачног друга, неминовно је да ће дијете бити биљежних карактерних промашаја тебе самога и да можда неће пожељети да уоште има брачног друга”, упозорава Ђого.
Он је поручио да је важно научити тајну љубави, која није само ствар узаврелих осјећања, него једна врста трајног животног опредељења, које у оном којег смо изабрали види дијете Божије, онога ко представља други дио нашег бића и са ким остарујемо породицу.
На тај начин, каже Ђого, враћамо се у вертикалу- постојамео нечији и потомци и преци.
“Волимо једни друге, покривајмо мане својих супружника, волимо дјецу, нађимо времена за њих, нађимо начина да им што више различитих садржаја донесемо и остваримо са њима. Изнад свега, васпитавајмо дјецу на такав начин да видећи нас и они сами пожеле да буду родитељи”, поручио је Ђого.
Предавање “Брак, породица и смисао живота” организовао је Центар за културу и информисање у сарадњи са Богословским факултетом “Свети Василије Острошки”.
