Директор Архива Босне и Херцеговине Данијела Мрда, обратила се саопштењем, поводом информације која се појавила у медијима, о приједлогу члана Предсједништва Бих, Дениса Бећировића, да се на 5. редовној сједници Предсједништва БиХ, уврсти и размотри приједлог закључака о покретању конкретних активности, с’ циљем омогућавања БиХ остваривања увида у архиве бивше СФРЈ и преузимања оригинала и копија које припадају БиХ.
Саопштење преносимо у цјелини:
,,Поштовани,
Поводом информације која се појавила у медијима о приједлогу члана Предсједништва Бих, Дениса Бећировића да се на 5. редовној сједници Предсједништва БиХ уврсти и размотри приједлог закључака о покретању конкретних активности с циљем омогућавања БиХ остваривања увида у архиве бивше СФРЈ и преузимања оригинала и копија које припадају БиХ, као директор Архива БиХ и члан Заједничке комисије по питањима из Анекса Д Споразума дужна сам обавијестити јавност да је у складу са одредбама Споразума о питањима Сукцесије бивше СФРЈ који је ступио на снагу 02.06.2004. године (Анекс Д), Архив БиХ задужен одлуком Савјета министара БиХ, сачинио Листе потраживања архивске грађе из бивших савезних архива и других институција, а према утврђеним принципима (чланови 2, 3, 4 и 6) из Анекса Д Споразума и од тада радимо на копирању и дигитализовању архивске грађе од интереса за БиХ.
У питању је огромна количина грађе која је настала у бившој СФРЈ у периоду 1918. – 1991. године, те ће истраживање и сукцесија тих фондова трајати годинама. У досадашњем процесу сукцесије архива копирано је око 123.330 докумената различитих фондова из архива бивше СФРЈ. Од 2016. године нагласак је на дигитализацији оригинала умјесто досадашње праксе да се оригинали прво копирају и да се затим ради дигитализација. У досадашњем процесу сукцесије архива дигитализовано је 133.152 докумената, укупно 256.482 документа.
Државе насљеднице већ неко вријеме раде на идеји пројекта заједничке дигитализације архивске грађе бивше СФРЈ, а тај би се процес одвијао у архивима у Србији и све би државе насљеднице преузимале архивску грађу у дигитализованом облику. За тај је пројекат потребно обејзбиједити политичку и финансијску подршку свих држава насљедница, као и помоћ међународне заједнице, у оквиру финансијске помоћи за програм културе. Надлежни органи у Босни и Херцеговини дали су принципијелну сагласност за овакав приступ рјешавању овог питања.
Напомињем да Програмом рада у свакој години Архив БиХ планира активности на спровођењу Анекса Д, а о реализацији истих извјештава Савјет министара и Министарство финансија у складу са нашим обавезама као и са Закључцима које добијемо од Савјета министара.
2016. године Архив БиХ је договорио са Архивом Југославије да нам бесплатно уступи простор, те од тада Архив БиХ на властитој опреми дигитализује документа која су од интереса за БиХ. У складу са Закључком Савјета министара смо интезивирали те активности и само у прошлој години дигитализовали нешто више од 78.000 докумената.
Количина архивске грађе, степен сређености, очуваност, степен обрађености, мјесто и услови смјештаја и кориштења, материјалне могућности само су неки условљавајући фактори који послу на реализацији Анекса Д одређују комплексност и дугогодишње трајање о чему би господин Бећировић требао као историчар знати.
С обзиром да је Архив БиХ смјештен у згради Предсједништва БиХ, имамо одличну дугогодишњу сарадњу са службама Предсједништва, у најмању руку смо изненађени да у припреми оваквих Закључака, господин Бећировић или неко од његових сарадника није контактирао а нити посјетио Архив БиХ како би добили ваљану и тачну информацију о активностима на спровођењу Анекса Д.“
Данијела Мрда
Директор Архива БиХ
