Kњижевник и академик Рајко Петров Ного, оставио је велика дјела иза себе, био је непоновљива личност и свима помагао, рекао је данас на Палама шеф Kатедре за театрологију Филозофског факултета Раде Симовић, на пројекцији документарног филма „Рајко Ного“.
Симовић је истакао да је иза Рајка Петрова Нога, остало обимно књижевно дјело, које броји око 60 наслова поезије, естетике и књижевне критике.
Он је додао да је Академија умјетности Републике Српске 2017. године објавила библиографију Рајка Петрова Нога, у којој је представљено 2.316 библиографских јединица, што довољно говори о каквом је књижевнику ријеч.
Пројекција филма, сценаристе и режисера Сњежана Лаловића, одржана је на Филозофском факултету на Палама, у знак сјећања на Рајка Петрова Нога.
Симовић је нагласио да је Ного иза себе оставио велика дјела, као и да је био свједок времена и стасавања Републике Српске.
„Kолеге и студенти памтиће га као непоновљиву личност, која је била спремна да помогне свима, посебно младима. Надам се да ће данашње приказивање филма бити повод многима на факултету, да у мају увијек организују мајске свечаности посвећене Рајку“, изјавио је Симовић новинарима.
Професор Филозофског факултета Универзитета у Источном Сарајеву Владан Бартула, истакао је да је Ного дио радног вијека провео радећи као професор на Kатедри за општу књижевност на овој високошколској установи и да је задужио све по многим основама.
Он је напоменуо да је Ного био један од највећих српских пјесника друге половине 20. вијека и самим тим заслужује и литерарну и научну пажњу, те да су му данас одали мали омаж и евоцирали успомене.
Бартула је додао да је иницијална идеја да се сјећање на Нога организује на Филозофском факултету у оквиру мајских свечаности, јер је рођен у мају, те би тада говорили о њему, српској поезији и одали захвалност њему и и његовим пријатељима пјесницима.
Рајко Петров Ного рођен је 13. маја 1945. године у селу Борија у Херцеговини, а преминуо је 28. новембра 2022. године у Београду.
Ного је био члан Удружења књижевника Србије, а Управни одбор тог удружења га је 30. марта 2012. године предложио за дописног члана Српске академије наука и умјетности.
Био је члан првог сазива Сената Републике Српске од 1997. године, а поново је изабран 9. априла 2009. године.
Добитник је 23 награде, а до краја 2007. године објавио је 52 књиге.
