Љиљан или крин је симбол изабраности, милости Божије, праведности и чистоте и брзо је постао симбол Пресвете Богородице, навео је, виши асистент на Филозофском факултету Универзитета у Бањалуци Дејан Дошлић, гостујући у емисији Ехо науке, Радија Републике Српске.
– Крунисањем за краља Срба, Босне, Приморја и Западних страна Стефан Твртко Котроманић преузео је и владарске инсигније и прерогативе, дворска звања и дохотке који су били ексклузивно право српских владара, али и увео нове хералдичке обрасце међу којима је и грб са шест љиљана и лозом са крстовима – истиче Дошлић.
Као хералдички симбол љиљан се јавља у 13. и 14. вијеку и нашао је своје мјесто и на инсигнијама многих владара, посебно француских, а код краља Твртка, љиљан симболише Пресвету Богородицу, док лоза са крстовима означава Тврткову повезаност са родом Немањића, којој је припадао.
– Занимљиво је, да је хералдички симбол љиљана био познат и код других српских властеоских породица. Можемо га видјети на печату деспота Стефана Лазаревића као и печату деспота Ђурђа Бранковића – наводи Дошлић.
Љиљан је свесприсутан симбол многих хришћанских народа и као такав остао је вијековима до 1918, да би опет постао актуелан деведесетих година прошлог прошлог вијека.
