Књига „Херцегова задужбина – легенде и знамења“ Радисава Машића из Фоче обилује занимљивим и драгоцјеним подацима о једном од најмоћнијих средњовјековних владара Стефану Вукчићу Косачи, његовим градовима, задужбинама и другом богатом насљеђу које је оставио, а које је недовољно истражено, речено је на промоцији ове књиге у Фочи.
Причу о херцегу Стефану аутор је испричао на основу историјских докумената, легенди и знамења, а књигу је објавила издавачка кућа „Свет књиге“ из Београда.
Рецензент и уредник књиге Стево Ћосовић рекао је да текстови Машића предочавају историјски и културни рељеф фочанског краја и читавог Горњег Подриња, које се назива и Старом Херцеговином.
Он је навео да књига садржи 36 засебно насловљених цјелина у којима аутор говори о историјским догађајим, старим грађевинама, црквама и црквиштима, кулама и о људима.
„Уводни текстови говоре о историјским догађајима из периода прве половине 15. вијека када овим предјелима влада династија Косача – велики војвода Сандаљ Хранић и послије њега његов синовац херцег Стјепан или Шћепан, како га ко назива, који је био изузетно занимљива личност око које су биле исплетене бројне легенде и предања“, рекао је Ћосовић.
Он је истакао да Машић са нарочитом пажњом описује недовољно истражене старе градове у Горњем Подрињу, те православне цркве задужбине Сандаља Хранића и херцега Стјепана.
„Разноврсни су текстови и читаоци из различитих жанрова интересовања могу наћи веома занимљиве садржаје. Рецимо, текст о Чајничком Јеванђељу, које је једини рукописни писани споменик српске средњовјековне писмености у Босни, па диван текст о икони Чајничкој Красници, коју је према легенди и предањима урадио Свети јеванђелист и апостол Лука“, додао је Ћосовић.
Новинар Владимир Пантовић истиче да је књига важна и због тога што се данас, изузев на универзитетима, не објављује много издања чија су тема средњи вијек и средњовјековни владари.
Он је издвојио три приступа које Машић има у писању.
„Први је ослоњен на суве историјске чињенице и податке, други на митове и легенде, казивања и предања и трећи слој који је умјетникова фикција, односно тражење неког логичког закључка и завршетка појединих дијелова у књизи“, рекао је Пантовић.
Радисав Машић рекао је да су ово теме којима се са великим интересовањем бавио посљедњих двадесетак година, те додао да је Херцег Шћепан јединствена личност јер се цијела једна област – Херцеговина, управо по њему зове и највећи дио књиге посвећен је њему, говори о том добу, о свему што је карактеристика 15. и 16. вијека у тадашњој Босни.
„Херцег Шћепан је оставио иза себе видан траг – шта је данас послије четири вијека остало од свега тога, то је била тема којом сам се бавио и трагао за херцеговом оставштином и налазио трагове у црквиштима, манастириштима, оштећеним црквама, требало је знати саслушати те казиваче и написати ту причу“, рекао је аутор.
Машић је додао да књига доноси низ детаља који се не могу наћи у једној књизи.
„Да би их нашли морали бисте прочитати тридесетак и више књига. Због тога мислим да ће читаоци имати потребу да читају ову књигу не само једном, него да јој се враћају и да је ишчитавају“, навео је он.
Промоција књиге одржана је вечерас у Центру за културу и информисање.
