Није прошло ни седам дана откако је министар спољних послова у Савјету министара БиХ Елмедин Конаковић поручио да Милорад Додик и Република Српска никада нису стајали горе на међународној сцени, односно да БиХ у посљедњих 10 година није стајала боље, а таква изјава и њен аутор доживјели су шамар политичке реалности, пише портал banjaluka.net.
Истина, положај БиХ у актуелним међународним односима можда и јесте просперирао, али упитно је да ли све заслуге у том случају, без обзира на потенцијал и вјероватно постојање воље и рационалности у односу на претходнике, могу да се припишу вјештини лобирања актуелног шефа дипломатије БиХ Елмедина Конаковића с обзиром на кратак период трајања мандата. Исто би се, узмемо ли у обзир обиљежја мандата, дипломатске скандале, константна политичка надмудривања и ријетке моменте јединства мреже ДКП БиХ у свијету, могло рећи и за његу претходницу на том положају Бисеру Турковић, истиче се у тексту.
Међутим, за Републику Српску и њене представнике, иако је намјера препозната као смиривање удара радикалнијег дијела бошњачке јавности, споран моменат у Конаковићевом излагању свакако је свјесно игнорисање њеног положаја данас и задржавање континуитета сарајевске политике у којој је неприхватање политичке реалности у којој је Српска релевантан фактор константа, наводи banjaluka.net.
Да је тако потврдила је и јучерашња званична посјета мађарске делегације, коју је предводио премијер ове земље Виктор Орбан. Током посјете Орбан се састао с врхом Републике Српске, међутим фокус посјете јавности у БиХ, али и регион, остао је на његовом званичном обраћању, када је поручио да Мађарска с Републиком Српском жели сарадњу равноправних партнера.
– Данас је европска политика у односу на Србе недостојна и нефер. Пошто сте ви наши сусједи, мислимо да треба да добијете фер третман у европској политици – рекао је том приликом Орбан и додао да Мађари разумију битке које Република Српска води унутар БиХ.
Овакве поруке које су из Бањалуке јуче послате могу се сматрати великом дипломатском побједом Српске и њених представника, упркос зависном положају и могућности дјеловања само унутар доминантног, а по интересе Српске не увијек повољног наратива ДКП мреже БиХ. Поред дипломатског, пријатељски однос с чланицом ЕУ важно је посматрати и кроз економски потенцијал који из њега може да проистекне.
Да је, у погледу међународних односа, увијек добро имати савезнике који могу да буду амбасадори интересима Републике Српске на мјестима до којих она не можете допријети, сматра политички аналитичар Војислав Савић.
– Мађарска, као чланица ЕУ и НАТО савеза, може да буде од помоћи у случају када на дневном реду буде стање у БиХ или БиХ као таква, да се чује глас који ће бити уравнотежен и узети све стране у обзир. Можда ће неко према томе наступити потцјењивачки, али то има своју сврху и смисао и може да буде од користи – рекао је Савић.
Делузије о Српској у дипломатским круговима
Савић сматра да је у кључу свог евроскепцитизма Орбан разумио и однос који ЕУ има према Републици Српској, као дијелу БиХ, те да је свјестан колико делузија постоји у дипломатским круговима када је овај простор на дневном реду.
– Сам Орбан је заговорник политике ревидирања односа унутар ЕУ и значајан дио његовог политичког програма заснован је на односу према Европској унији и њеним политикама, сматрајући како је Мађарска често оштећена када је у питању усклађивање политика и стратегија које спроводи Брисел. Тако да је у кључу тог евроскептицизма разумио и однос који ЕУ има према Републици Српској, као дијелу БиХ, те да је свјестан колико делузија постоји у дипломатским круговима када је овај простор на дневном реду. У духу добре досадашње сарадње и партнерства које Орбан гаји са Београдом, и Бањалука је дошла на исту раван када су у питању међусобни односи. Мађарска покушава да се наметне као регионални играч и због тога јој требају савезници на свим странама. Наше је да нађемо свој интерес у томе и да се сарадња продуби – истакао је Савић за banjaluka.net.
Прије свега, сматра Савић, основна корист таквог односа треба да буде економска, то јесте да се учине кораци ка повезивању и отварању тржишта гдје обје стране могу да профитирају.
Евроскептицизам – коријен пријатељства Српске и Мађарске
Коментаришући коријене пријатељских повезивања и почетке приближавања политика Мађарске и Српске, Савић истиче да је таква веза посљедица дугорочних процеса који трају у Европи и унутар ЕУ, а који се огедају у ширењу евроскептичних идеја и јачању суверенистичких политичара.
– Прије 15-20 година евроскептицизам је био незамислива и веома ријетка појава, која је почивала углавном у земљама које су имале лоша искуства са западним земљама, првенствено српским. У међувремену, погоршавање политичких односа, економске кризе и генерално преслагивање у глобалним оквирима довели су до ширења евроскептичних идеја и јачања суверенистичких политичара, какав је и Орбан. У таквим околностима, стварају се партнерства и савези који нису дириговани директно из Брисела и Вашингтона, и ово није изолован случај. Земље западног Балкана годинама покушавају безуспјешно да придобију наклоност Брисела, а са друге стране имамо константне уцјене и неку врсту одбацивања. Тако да је постепено дошло до ситуације да испружена рука једном мора да се спусти и да се граде односи тамо гдје постоји обострани интерес – сматра Савић.
