Ђорђе Михаиловић, чувар српског војног гробља Зејтинлик у Солуну, сахрањен је данас у Солуну, уз војне почасти и химну „Боже правде“. Сахрани су присуствовали министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Никола Селаковић, предсједник Републике Српске Милорад Додик, а чувара Зејтинлика на вјечни починак испратили су и родбина, поштоваоци, делегације Србије, Српске и Грчке.
Прије сахране служено је опијело, а у част чувара Зејтинлика постројени су и српски градисти.
Ђорђе Михаиловић, човјек морално и на сваки други начин достојан величине наших предака страдалих у Првом свјетском рату, који је чувао сјећање на страдање српских војника на Солунском фронту као свети грал и лучу живота, преминуо је 2. јула у 96. години.
Рођен је у Солуну 1. маја 1928. године. Био је трећа генерација Михаиловића, чувара српске историје и сјени српских војника погинулих током пробоја Солунског фронта. Знао је причу о скоро сваком страдалом јунаку чије кости почивају на Зејтинлику. На том гробљу, које је једно од најзначајнијих симбола српског националног бића, почива 7.441 ратник.
Одликован је Орденом српске заставе другог степена. Прије 10 година о њему је снимљен документарни филм „Посљедњи чувар“.
Прије двије године, тадашњи министар спољних послова Никола Селаковић, и директор Управе за сарадњу са дијаспором Арно Гујон уручили су му у име државе признање „Мајка Србија“, а 2020. добио је и спрски пасош, што му је била животна жеља, захваљујући министру Ивици Дачићу коме се повјерио, а кога је као и бројне спрске званичнике и сваког грађанина Србије и шире, деценијима дочекивао на српском војничког гробљу на Зејтинлику.
– Живио сам за дан када ми је Србија додијелила држављанство. Живио сам, једнако, као и у нади да доживим стогодишњицу пробоја Солунског фронта, а вама сам то, онда, повјерио. Дочекао сам, ето, и једно и друго – рекао је Михаиловић тог дана када му је пасош уручен. Додао је да је то признање и за њега и за његове претке, који су обављали ту часну дужност.
О чика Ђорђу написана је и књига „Чувар светих хумки“, а у Републици Српској снимљен је филм „Чувар части и поноса – Ђорђе Михаиловић“
Први чувар гробља био је деда чика Ђорђа, Саво, солунски добровољац, рођен 13 километара од Котора, у Грбљу, кога је, како неки извори кажу, краљ Александар именовао на чело државне комисије да сакупи посмртне остатке сабораца и пријатеља са бојишта и 250 гробаља широм Солунског фронта.
О њиховим гробовима бринуо се до 1928. године, када је умро и када је чување започете традиције, али и историје, наставио Ђођев отац Ђуро који је гробове српских јунака сачувао током Другог свјетског рата од нацистичке пљачке, понекад и лукавством тврдећи да НН на крсту на српском језику значи Непознати Нијемац.
Након смрти 1961. године ту личну часну дужност, више од шест деценија неуморно са великом љубављу и преданошћу обављао је чика Ђорђе. Сваког путника намјерника дочекивао је са шајкачом, у војничкој јакни и цокулама, и уз питање “одакле сте“ причао причу о погинулим јунацима тога краја, а није било мјеста у Србији за које није чуо иако никада није био, јер је из сваког бар неко страдао на Солунском фронту.
Деда и отац чика Ђорђа сахањени су такође на Зејтинлику.
Награда „Мајка Србија“ додељује се за изузетан допринос, резултате и заслуге постигнуте у области односа матичне државе и дијаспоре, као и матичне државе и Срба у региону у хуманитарним активностима, развијању и јачању међусобних веза, унапређивању економске сарадње, и другим активностима којима се доприноси матичној држави, дијаспори и Србима у региону.
Када је уручена чика Ђорђу рекао је: „Ја сам сиромах из сиромашне породице. Нисам био ни много добар ђак. Волио сам само историју и географију. Цијели свој живот посветио сам гробљу“.
