Максимовић је, како је наглашено, присутан на српској пјесничкој сцени више од 50 година и у свом опусу отворен је за питања која нису само у вези са поезијом већ и са економијом, политиком и друштвеним изазовима са којима смо данас суочени.
Његово стваралаштво је покушај да поезија и даље живи и има значај. Он у својим есејима стално говори како поезије више нема и да је она на умору, а он управо и даље пише поезију тако да је за његову поетику карактеристичан тај парадокс у превазилажењу граница ка освајању слободе.
Мирослав Максимовић је почео као пјесник Београда, пјесник једног наглашеног сензибилитета. Међутим његова поезија се временом отварала ка све ширим тематским областима и у новим књигама он је пјесник усресређен на нека историјска и национална питања, али исто тако аутор који непрестано промишља, однос поезије и стварности, поезије и друштва.