Између брда и долина прошараних ријекама и потоцима, шумама и ливадама, протеже се шарпланинска варошица Готовуша са 1300 становника српске националности. У саставу је општине Штрпце, на југу српске Аутономне покрајине Косово и Метохија, на североисточним падинама Шар-планине, са обје стране горњег тока ријеке Лепенац и Готовушке реке. Насеље је добило име по готовим, разрађеним пољима на која су дошли преци садашњих становника Готовуше.
Готовуша у антици и средњем вијеку
Према досадашњим археолошким испитивањима и открићима, територија данашње Готовуше је била насељена више хиљада година уназад. Ту су, прије свега, остаци утврђења Градиште (Зидовница), где постоје трагови водовода и канализације, као и недавно откривени мозаик који је припадао цркви из 6. вијека нове ере.
У писаним документима, Готовуша се први пут помиње 1331. године у једној од повеља српског цара Душана Силног, тада краља. Као и цијела средњевјековна Србија, и Готовуша највећи процват доживљава управо за вријеме цара Душана, када је кроз насеље пролазио каравански пут, који је повезивао царске градове Призрен и Скопље. Тим путем је пролазио велики број трговаца који су трговали са Готовушанима. Трговци су продавали усољену морску рибу и маслиново уље, а куповали вино и винову лозу, која је била веома заступљена у нашем крају. Српски средњевјековни владари имали су своје посједе у Готовуши, о чему најбоље свједоче народне пјесме и сачувана имена предјела као што су Цареве ливаде и Царева глава.
У Готовуши стоје и двије цркве, из 14., односно, 16. века: црква Пресвете Богородице и црква Светог Спаса, на чијим су зидовима и најљепше и најочуваније фреске Сиринићке жупе. Цркве су од изузетног значаја и под заштитом су Републичког завода за културу Републике Србије, као вриједно културно-историјско насљеђе. По народном предању, у Готовуши су неко вријеме биле чуване мошти српског цара Уроша Нејаког, које су касније пренесене у манастир Јазак на Фрушкој гори.
Под Турцима
Готовуша није потпала под турску власт одмах послије Косовске битке. То се десило тек 66 година касније, када је извршен и попис становништва. У опширном катастарском попису 1455. године, Готовуша се биљежи као област Вука Бранковића. Према том попису, Готовуша је имала 79 домаћинстава која си била задужена да на име пореза измире 6,014 акчи и плаћа ушур на приход од винограда у износу од 30 чабара вина.
Живот Срба под турском влашћу био је веома тежак, па се велики број људи одселио према централној Србији и Аустрији, у сеоби под вођством српског патријарха Арсенија Трећег Чарнојевића, али су Готовушани, и поред тога, успјели да у вишевјековном ропству сачувају од заборава српску вјеру и народне обичаје, и опстану на вјековним огњиштима.
Српска војска је ослободила Готовушу из турског ропства 13. октобра, 1912. године. Побједу српске војске и ослобођење су огласила црквена звона на готовушким црквама, позивајући народ на окупљање и проповједи. Српској војсци су приређени свечани дочек и славље које је трајало неколико дана. Петовјековни турски јарам је збачен и највећи сан је био остварен: Косово се поново нашло у саставу Србије!
Развој образовања
Иако је у Готовуши постојало неколико црквица, свештеници нису, као у осталим дијеловима Србије, водили рачуна о описмењавању народа, већ само о проповједању православне вере, па се јављају идеје о оснивању школе. Прва школа у Готовуши почела је са радом 1897. године, за шта је најзаслужнији њен први учитељ Рајко Урошевић, по коме и школа данас носи назив.
Иако је у Готовуши постојало неколико црквица, свештеници нису, као у осталим дијеловима Србије, водили рачуна о описмењавању народа, већ само о проповједању православне вере, па се јављају идеје о оснивању школе. Прва школа у Готовуши почела је са радом 1897. године, за шта је најзаслужнији њен први учитељ Рајко Урошевић, по коме и школа данас носи назив.
Уз образовни рад са дјецом, учитељ Рајко се бавио и општим просвећивањем људи у Готовуши, учио је народ гајењу и калемљењу воћа, узгоју пчела, био је савјетник у сеоским и правним пословима, развијао добре односе међу људима, помагао у лијечењу мјештана народним лијековима. Био је иницијатор изградње првог модерног водовода у Готовуши, који је саграђен 1912. године. Учитељ Рајко је редовно слао извјештаје из Готовуше тадашњем конзулу Краљевине Србије у Приштини Браниславу Нушићу.
Развој привреде
Прва задруга у Готовуши основана је 1931. године, захваљујући залагању учитеља Милана Јевтића. Прије оснивања задруге, у Готовуши су постојале три бакалске радње. Предсједник ове кредитно-продајне задруге био је Стојко Добросављевић, а благајник Стеван Максимовић. У задругу је ступио велики број домаћинстава из Готовуше, али и околних села.
Туризам
На узвишењу Чука налази се симбол и заштитни знак Готовуше – крст висок 6 метара. По народном веровању, у давна времена у селу су се рађала здрава дјеца која су се касније разбољевала. Мјештани су због тога тражили савјет од локалног свештеника и он им је савјетовао да упрегну два вола близанца који ће вући плуг, да на мјесту гдје буду заорали ту и заврше круг, да изору бразду око цијелог села и да у центру круга направе крст. Мјештани су тако урадили и направили крст од камена који су довлачили из реке. Тако је крст сачувао Готовушу и њену дјецу.
Крст данас представља симбол и заштитни знак Готовуше који посјећује велики број људи из свих крајева Србије и свијета. Зачетник и најзаслужнији човјек за развој туризма на Шар-планини био је Стојко Добросављевић из Готовуше и по њему први туристички објекат на Шар-планини носи име “Стојкова кућа“.
Природа
Околина Готовуше обилује изузетним природним љепотама. Одмах изнад мјеста су обронци и врхови Шар-планине. На југоисточној страни су: врх Љуботен, висок 2498 метара, Црни врх, Гавраник, ГЛаве, Кокошиње, Жељкина вода, као и излетиште “Бела вода“.
Урбана структура
Готовуша је састављена од неколико махала (насеља): Ново насеље, Ђурђеви, Стојчеви, Петкичини, Зангини, Костићеви, Репиново и Кевкине.
Култура
Готовуша нимало не заостаје за већим срединама у погледу културе. Одмах послије Другог свјетског рата саграђен је Дом културе у којем се организују разне културно-уметничке манифестације. Чувари народне традиције у Готовуши су КУД “Младост“, са певачком групом, који проносе славу Готовуше и Србије широм свијета са низом награда освојеним на разним такмичењима.
У Готовуши се одржава и низ фолклорних манифестација и народних обичаја који се чувају од заборава: маскенбал “Вучари“, који се одржава на празник Беле покладе, затим Процка, Мавање кумбара, Лазарице и Велигдан.
Спорт
Најзаступљенији спортови у Готовуши су фудбал, кошарка, рукомет и одбојка. Најпознатија екипа је ФК Готовуша – једна од најбољих екипа малог фудбала на простору Косова и Метохије, са великим бројем освојених турнира и трофеја. Најпознатије спортске манифестације које се организују у Готовуши су: Турнир генерација “Цветница“, Ноћна лига у малом фудбалу, кошаркашки, одбојкашки и шаховски турнири.
Данас…
Готовуша је данас модерна шарпланинска варошица која представља симбол опстанка Срба на својим вјековним огњиштима на Косову и Метохији.
