Награда „Змијањче“ за 2023. годину отишла је у руке ученице 9. разреда Основне школе „Пале“ из Пала Кристине Лопатић за пјесму „Чувајмо Републику Српску“, саопштено је из Удружења књижевника Српске.
Жири, који је радио у саставу Миладин Берић, предсједник, Јелена Глишић и Вид Вицко Вукелић, чланови, једногласно је донио одлуку да, између стотинак пристиглих радова ученика основних школа из цијеле Српске, ове године награду „Змијањче““ понесе Кристина Лопатић.
– Пјесма писана у акростиху, својом формом, поруком и пјесничким изразом наметнула се као она која заслужује ову значајну награду. Пјесникиња на специфичан начин, у кочићевском слободарском духу, пјесмом пролази кроз цијелу Републику Српску, њена мјеста, предјеле, у друштву књижевника, показујући тиме пјесничку зрелост као врло млада. Њена пјесма представља и својеврсну пјесничку разгледницу Републике Српске – истичу из Удружења књижевника Српске.
Поред награђене пјесме, квалитетом својих радова издвојили су се ученици Ања Јаковљевић, 9. разред, ОШ „Васо Пелагић“ Пелагићево; Марија Петровић, 6. разред, ОШ „Србија“ Пале; Елена Радмановић, 8. разред, ОШ „Петар Кочић“ Нова Топола; Анђела Дејановић, ОШ „Ђура Јакшић“ Подновље; Стефан Мирјанић, 8. разред, ОШ „Младен Стојановић“ Лакташи; Милица Радановић, 3. разред, ОШ „Немања Влатковић“ Шипово и Нађа Марковић, ОШ „Свети Сава“ Бањалука.
У наставку прочитајте награђену пјесму.
ЧУВАЈМО РЕПУБЛИКУ СРПСКУ
Р
Реци, хајде реци! Ко су ти преци?
Гдје ти је рођен дјед, а гдје прадјед?
Ту, гдје је њихова слика,
ту је твоја република.
Е
Еј, ево ме овдје!
Ево ме овдје гдје сунце сија,
гдје растемо срећно, и ти, и ја.
Лијепо је овдје, не мрдам ни стопе,
ево ме овдје у срцу Европе.
П
Питам се, знају ли сви,
да су овдје макови најцрвенији,
да бршљан сеже скоро до неба,
да нам ништа више не треба.
Свима се смије зрачак среће,
овдје је нама вјечно прољеће.
У
Устај! Погледај!
Широка поља и жито зрело…
Запјевај, коликко би грло хтјело!
Пјева и Дрина радости пуна,
пјева и Врбас, Сана и Уна.
Б
Бирај! Хајде, изабери!
Гдје је живот по твојој мјери?
Гдје из камена босиљак дише,
гдје тамјан из цркве мирише,
гдје земља није посна,
квасе је Неретва и ријека Босна.
Л
Лијепо је, заиста, љепота прија,
Вишеград краси на Дрини ћуприја.
Знао је Андрић и много више,
овдје се славна историја пише.
И
И… Шта да се још каже?
Не знам шта ми је од чега драже.
Зеленгора, Јахорина ил’ Романија,
Мајевица, Грмеч. Козара ил’ Лелија?
К
Ко? Ко не зна гдје је мој град?
Тај не зна да ли је стар или млад.
Грли га Миљацка, Требевић љуби,
пријестоница прва, гдје живе Срби.
А
А, гдје су пјесници, најбољи писци?
Овдје у нашој републици.
Кочић, Ћопић, дарови од Бога,
учимо стихове Рајка Нога!
